Spoticanja Bugara i Makedonaca o spomenike

Skoplje – Bugarski zvaničnici su ponovo aktuelizovali staro pitanje o podizanju spomenika znamenitim sunarodnicima, pre svega vojnicima, koji su u dva svetska rata poginuli na teritoriji današnje Makedonije.

Zvanično Skoplje je do sada ignorisalo zahteve upućivane makedonskoj vladi, pa i poslednji koji je domaćinima isporučio evroposlanik Evgenij Kirilov, pri nedavnom boravku delegacije Evropskog parlamenta u Skoplju. Kirilov je izračunao da u Makedoniji ima 471 spomen-obeležje. Bugarski poslanik je u Skoplju makedonskom šefu diplomatije Antoniju Milošoskom saopštio da Bugarska neće odustati od „istorijske obaveze” da na makedonskoj teritoriji obnovi i trajno zaštiti spomen-obeležja bugarskim herojima koji su ginuli za slobodu svoje otadžbine.

Bugarske vlasti ostaju pri ranijem stavu da je Makedonija „odrođeni deo teritorije bugarske države” a „makedonska država tvorevina Kominterne”.

Zahtev evroposlanika Kirilova izazvao je oštre reakcije makedonskih istoričara koji listom odbacuju svaku mogućnost da se „vojnicima okupatorskih armija balkanskih zemalja podižu spomenici na tlu Makedonije”.

Pre dve godine, uz saglasnost makedonske vlade, u strumičkom Novom Selu obnovljeno je bugarsko vojničko groblje. Tom događaju je prisustvovao bugarski predsednik Georgi Prvanov a njegov domaćin u Strumici bio je makedonski predsednik Branko Crvenkovski.

Desetak godina ranije, za prve vladavine vmrovaca, kad je premijer bio Ljupčo Georgievski, u Skoplju, na keju pokraj Vardara postavljena je spomen-ploča Mari Bunevoj. Prošle godine, u Velesu u dvorištu Dragog Kareva postavljena je bista Todora Aleksandrova. I Buneva i Aleksandrov su u Makedoniji proglašeni ozloglašenim makedonskim neprijateljima.Spomen-ploča Bunevoj je više puta lomljena i obnavljana, a na zahtev lokalnih vlasti u Velesu, bista Aleksandrovu je uklonjena iz dvorišta Kareva, koji ju je kasnije istakao na terasi sopstvene.Evroposlanik Kirilov je makedonskim vlastima poručio da će inicijativu svoje zemlje, da se u Makedoniji obnovi i zaštiti preko četiristotine spomen-obeležja, ostvariti uz pomoć EU.Saznajemo, u Skoplju o tome još nije raspravljano.