Мало бисера, пуно понављача

Чиновници Агенције за приватизацију ових дана имају пуне руке посла да „испрате” у историју и последње предузеће са већинским друштвеним капиталом. То баш и није мали посао, јер подаци показују да је после осам година, колико интензивно траје приватизација, остало непродато око 750 предузећа. Већина њих је у поступку аукцијске или тендерске продаје, неки по други или трећи пут, неки су кандидати за стечај и ликвидацију, а неки за тражење стратешког партнера или подржављење, као што је ПКБ.

У Министарству економије и регионалног развоја су оптимисти, а Небојша Ћирић, државни секретар, каже да је сасвим реално да статус свих предузећа с друштвеним капиталом буде решен до лета наредне године, закључно са трећим кварталом. Законски рок да се тај посао оконча је 31. децембар ове године, а то значи да јавни позив за сва преостала друштвена предузећа, за која још увек није започет процес приватизације, буде објављен до тада.

– Ако је раније било случајева, међу мањим али и већим предузећима, да њихов менаџмент покушава да одложи приватизацију, то је сада врло ретко. Осим тога, влада има могућност да у њима уведе привремене мере и да их привремени органи управљања припреме за приватизацију – објашњава Ћирић. – За ликвидацију су предвиђена предузећа код којих приватизација, фактички, није могућа. Било зато што немају запослених или имовину или зато што је у њиховом случају било осам-девет неуспешних аукцијских продаја.

Подаци казују да су тренутно у поступку ликвидације 33 предузећа, а да је пре покретања тог поступка у њима радило 812 запослених. Око 250 предузећа кандидати су за ликвидацију и стечај, а у њима је запослено 7.138 људи. Већина тих предузећа годинама не ради. Ћирић каже да се у Министарству економије труде да и у тим предузећима радници буду збринути кроз адекватан социјални програм.

Правило да се оно што ваља прода одмах, а да на крају остају „проблематична” предузећа за која се не може добити значајнија сума, потврђује се и у овдашњим приликама. То, уосталом, показују и овогодишњи приватизациони приходи. Продајом предузећа остварено је свега 237 милиона евра.

У друштвеним предузећима у Србији запослено је још само око 47.000 радника. Ћирић каже да у преосталом друштвеном сектору запосленост није велика и да само у неколико великих система, која су тренутно у процесу приватизације, има пуно радника. „Прва петолетка”, у којој ради 7.000 људи, на трећем тендеру има шансу да се прода, јер су се јавила два купца, из Украјине и Русије. У „Индустрији каблова” из Јагодине запослено је 3.000 људи, у „14. октобру” из Крушевца 1.500, у ИМТ-у готово хиљаду.

(/slika2)Наш саговорник не спори да је потребан додатни напор како би се за нека већа предузећа нашао купац.

– На крају приватизације, када неретко продаја не успе из неколико пута, морају се тражити нестандардни начини продаје. Искуство са „Заставом” и „Фијатом” нас је охрабрило, па сада стратешког партнера тражимо и за „14. октобар”, „Јагодинску пивару”, али и „Симпо”, који је у реструктурисању и код кога је друштвени капитал у мањини. У случају „Симпа” преговарамо са „Икеом”, а предвиђено је да тендер за продају мањинског „Симповог” пакета буде расписан у јануару наредне године. После два неуспела тендера тражи се решење и за ИМТ, а до краја године биће усаглашен модел реструктурисања и приватизације. То предузеће, као и друга за која ће до краја године бити објављен јавни позив, моћи ће да рачуна на државне субвенције. За „Индустрију каблова” предвиђена је продаја имовинских целина с радницима, уз инвестициони програм. Слично решење требало би да буде примењено и у случају „Зорка ђубрива” и „Зорка обојена”, као и за аранђеловачки „Шамот”, за који има заинтересованих, али и за ПИМ. Наставиће се и продаја „ЕИ корпорације” из делова, објашњава Ћирић.

За многа некадашња велика предузећа купац се није нашао, па ће тако у стечај отићи „Вискоза” и „Целулоза” из Лознице, зрењанинска „Фабрика шећера”, „Фабрика резног алата” из Чачка…

За аукцијску продају предвиђено је и 128 предузећа с већинским државним капиталом. Међутим, постојећи законски рокови за њих не важе. То су предузећа која су изузета из јавних предузећа као споредне делатности, као и предузећау области водопривреде, угоститељства и медија. На продају ће сачекати и 166 предузећа чији су оснивачи из бивших југословенских република.