Malo bisera, puno ponavljača

Činovnici Agencije za privatizaciju ovih dana imaju pune ruke posla da „isprate” u istoriju i poslednje preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom. To baš i nije mali posao, jer podaci pokazuju da je posle osam godina, koliko intenzivno traje privatizacija, ostalo neprodato oko 750 preduzeća. Većina njih je u postupku aukcijske ili tenderske prodaje, neki po drugi ili treći put, neki su kandidati za stečaj i likvidaciju, a neki za traženje strateškog partnera ili podržavljenje, kao što je PKB.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja su optimisti, a Nebojša Ćirić, državni sekretar, kaže da je sasvim realno da status svih preduzeća s društvenim kapitalom bude rešen do leta naredne godine, zaključno sa trećim kvartalom. Zakonski rok da se taj posao okonča je 31. decembar ove godine, a to znači da javni poziv za sva preostala društvena preduzeća, za koja još uvek nije započet proces privatizacije, bude objavljen do tada.

– Ako je ranije bilo slučajeva, među manjim ali i većim preduzećima, da njihov menadžment pokušava da odloži privatizaciju, to je sada vrlo retko. Osim toga, vlada ima mogućnost da u njima uvede privremene mere i da ih privremeni organi upravljanja pripreme za privatizaciju – objašnjava Ćirić. – Za likvidaciju su predviđena preduzeća kod kojih privatizacija, faktički, nije moguća. Bilo zato što nemaju zaposlenih ili imovinu ili zato što je u njihovom slučaju bilo osam-devet neuspešnih aukcijskih prodaja.

Podaci kazuju da su trenutno u postupku likvidacije 33 preduzeća, a da je pre pokretanja tog postupka u njima radilo 812 zaposlenih. Oko 250 preduzeća kandidati su za likvidaciju i stečaj, a u njima je zaposleno 7.138 ljudi. Većina tih preduzeća godinama ne radi. Ćirić kaže da se u Ministarstvu ekonomije trude da i u tim preduzećima radnici budu zbrinuti kroz adekvatan socijalni program.

Pravilo da se ono što valja proda odmah, a da na kraju ostaju „problematična” preduzeća za koja se ne može dobiti značajnija suma, potvrđuje se i u ovdašnjim prilikama. To, uostalom, pokazuju i ovogodišnji privatizacioni prihodi. Prodajom preduzeća ostvareno je svega 237 miliona evra.

U društvenim preduzećima u Srbiji zaposleno je još samo oko 47.000 radnika. Ćirić kaže da u preostalom društvenom sektoru zaposlenost nije velika i da samo u nekoliko velikih sistema, koja su trenutno u procesu privatizacije, ima puno radnika. „Prva petoletka”, u kojoj radi 7.000 ljudi, na trećem tenderu ima šansu da se proda, jer su se javila dva kupca, iz Ukrajine i Rusije. U „Industriji kablova” iz Jagodine zaposleno je 3.000 ljudi, u „14. oktobru” iz Kruševca 1.500, u IMT-u gotovo hiljadu.

(/slika2)Naš sagovornik ne spori da je potreban dodatni napor kako bi se za neka veća preduzeća našao kupac.

– Na kraju privatizacije, kada neretko prodaja ne uspe iz nekoliko puta, moraju se tražiti nestandardni načini prodaje. Iskustvo sa „Zastavom” i „Fijatom” nas je ohrabrilo, pa sada strateškog partnera tražimo i za „14. oktobar”, „Jagodinsku pivaru”, ali i „Simpo”, koji je u restrukturisanju i kod koga je društveni kapital u manjini. U slučaju „Simpa” pregovaramo sa „Ikeom”, a predviđeno je da tender za prodaju manjinskog „Simpovog” paketa bude raspisan u januaru naredne godine. Posle dva neuspela tendera traži se rešenje i za IMT, a do kraja godine biće usaglašen model restrukturisanja i privatizacije. To preduzeće, kao i druga za koja će do kraja godine biti objavljen javni poziv, moći će da računa na državne subvencije. Za „Industriju kablova” predviđena je prodaja imovinskih celina s radnicima, uz investicioni program. Slično rešenje trebalo bi da bude primenjeno i u slučaju „Zorka đubriva” i „Zorka obojena”, kao i za aranđelovački „Šamot”, za koji ima zainteresovanih, ali i za PIM. Nastaviće se i prodaja „EI korporacije” iz delova, objašnjava Ćirić.

Za mnoga nekadašnja velika preduzeća kupac se nije našao, pa će tako u stečaj otići „Viskoza” i „Celuloza” iz Loznice, zrenjaninska „Fabrika šećera”, „Fabrika reznog alata” iz Čačka…

Za aukcijsku prodaju predviđeno je i 128 preduzeća s većinskim državnim kapitalom. Međutim, postojeći zakonski rokovi za njih ne važe. To su preduzeća koja su izuzeta iz javnih preduzeća kao sporedne delatnosti, kao i preduzećau oblasti vodoprivrede, ugostiteljstva i medija. Na prodaju će sačekati i 166 preduzeća čiji su osnivači iz bivših jugoslovenskih republika.