Прва гимназија – по свему

Крагујевац – Прва крагујевачка гимназија слави 175 година постојања, а тек недавно је покренута процедура да добије статус образовне установе од посебног интереса за државу. Пропуст, ма чији био, велики је, с обзиром на то да је реч о школи у којој се образовала национална интелигенција Кнежевине Србије и из које је настао прво Лицеј, а потом и Универзитет у Београду. Да ствар буде чуднија, Прва крагујевачка гимназија имала је статус националне установе, а добила га је још 1933, на своју стогодишњицу. Прослави тог јубилеја присуствовао је краљ Александар Карађорђевић, на манифестацији је било око 20.000 људи, а све је преносио Радио Београд.

Данас ће бити одржана централна манифестација прославе 175 година постојања, а у холу школе отворена је изложба докумената и фотографија знаменитих личности које су биле ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије. Плејада научника, уметника, дипломата, војсковођа, политичара и спортиста сведочи о дугој и богатој традицији једног од стубова српске просвете: Драгослав Срејовић, Андреј Митровић, Радоје Домановић, Светолик Ранковић, Светозар Марковић, Радомир Путник, Живојин Мишић, Никола Пашић, Влада Булатовић Виб, Љуба Тадић, Мија Алексић, Оља Ивањицки, Младен Јагушт, Милош Срејовић, Стеван Плетикосић, Лазар Мојсов, Душан Чкребић...

– Прва двојица србијанских професора на Лицеју, Владимир Јакшић и Коста Цукић, били су ученици ове школе. Из ње је потекло неколико стотина знаменитих личности, не само српске историје. У Првој крагујевачкој гимназији школовало се највише будућих генерала, као и четрдесетак академика. Све ово говори о значају крагујевачке гимназије. То су, ваљда, увидели и они који одлучују о додели статуса установе од националног значаја – каже за „Политику” историчар Дејан Обрадовић.

Прва крагујевачка гимназија почиње са радом 1833, када је уписана прва генерација од 34 ученика, под педагошким покровитељством јединог професора и истовремено управника Димитрија Исаиловића.

Данас има више од 1.100 ђака и 85 професора. Њени ученици освајају сваке године на десетине републичких награда из математике и физике, а ова школа је већ 12 година организатор Позоришних сусрета српских гимназија. Од 2001. у школи ради „Сопче”, место сусрета ђака са различитим интересовањима која нису у вези са наставом, а 2003. основан је и Ђачки парламент.

– Наши ђаци имају готово стопостотну пролазност на свим факултетима у Србији, а идуће године овде ћемо организовати и Математичку балканијаду. Добијање статуса образовне установе од посебног националног интереса помогло би нам и када је реч о финансирању – напомиње директорка гимназије Славица Петковић.

Иначе, зграда у којој се данас налази школа сазидана је 1887. и била је први објекат од националног значаја изграђен у неоренесансном стилу, а архитекта и урбаниста Верољуб Трифуновић је здање оценио: „Врхунац крагујевачког градитељства 19. века”. Интересантно је да ни до данас није поуздано утврђено ко је пројектовао зграду, а претпоставља се да би то могао да буде ондашњи државни инжењер Владимир Николић. Плац на коме је школа поклонио је краљ Милан Обреновић, а половину од 300.000 тадашњих динара, колико је било потребно за градњу, сакупили су грађани Крагујевца.

Бране Карталовић