Prva gimnazija – po svemu

Kragujevac – Prva kragujevačka gimnazija slavi 175 godina postojanja, a tek nedavno je pokrenuta procedura da dobije status obrazovne ustanove od posebnog interesa za državu. Propust, ma čiji bio, veliki je, s obzirom na to da je reč o školi u kojoj se obrazovala nacionalna inteligencija Kneževine Srbije i iz koje je nastao prvo Licej, a potom i Univerzitet u Beogradu. Da stvar bude čudnija, Prva kragujevačka gimnazija imala je status nacionalne ustanove, a dobila ga je još 1933, na svoju stogodišnjicu. Proslavi tog jubileja prisustvovao je kralj Aleksandar Karađorđević, na manifestaciji je bilo oko 20.000 ljudi, a sve je prenosio Radio Beograd.

Danas će biti održana centralna manifestacija proslave 175 godina postojanja, a u holu škole otvorena je izložba dokumenata i fotografija znamenitih ličnosti koje su bile đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije. Plejada naučnika, umetnika, diplomata, vojskovođa, političara i sportista svedoči o dugoj i bogatoj tradiciji jednog od stubova srpske prosvete: Dragoslav Srejović, Andrej Mitrović, Radoje Domanović, Svetolik Ranković, Svetozar Marković, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Nikola Pašić, Vlada Bulatović Vib, Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Olja Ivanjicki, Mladen Jagušt, Miloš Srejović, Stevan Pletikosić, Lazar Mojsov, Dušan Čkrebić...

– Prva dvojica srbijanskih profesora na Liceju, Vladimir Jakšić i Kosta Cukić, bili su učenici ove škole. Iz nje je poteklo nekoliko stotina znamenitih ličnosti, ne samo srpske istorije. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji školovalo se najviše budućih generala, kao i četrdesetak akademika. Sve ovo govori o značaju kragujevačke gimnazije. To su, valjda, uvideli i oni koji odlučuju o dodeli statusa ustanove od nacionalnog značaja – kaže za „Politiku” istoričar Dejan Obradović.

Prva kragujevačka gimnazija počinje sa radom 1833, kada je upisana prva generacija od 34 učenika, pod pedagoškim pokroviteljstvom jedinog profesora i istovremeno upravnika Dimitrija Isailovića.

Danas ima više od 1.100 đaka i 85 profesora. Njeni učenici osvajaju svake godine na desetine republičkih nagrada iz matematike i fizike, a ova škola je već 12 godina organizator Pozorišnih susreta srpskih gimnazija. Od 2001. u školi radi „Sopče”, mesto susreta đaka sa različitim interesovanjima koja nisu u vezi sa nastavom, a 2003. osnovan je i Đački parlament.

– Naši đaci imaju gotovo stopostotnu prolaznost na svim fakultetima u Srbiji, a iduće godine ovde ćemo organizovati i Matematičku balkanijadu. Dobijanje statusa obrazovne ustanove od posebnog nacionalnog interesa pomoglo bi nam i kada je reč o finansiranju – napominje direktorka gimnazije Slavica Petković.

Inače, zgrada u kojoj se danas nalazi škola sazidana je 1887. i bila je prvi objekat od nacionalnog značaja izgrađen u neorenesansnom stilu, a arhitekta i urbanista Veroljub Trifunović je zdanje ocenio: „Vrhunac kragujevačkog graditeljstva 19. veka”. Interesantno je da ni do danas nije pouzdano utvrđeno ko je projektovao zgradu, a pretpostavlja se da bi to mogao da bude ondašnji državni inženjer Vladimir Nikolić. Plac na kome je škola poklonio je kralj Milan Obrenović, a polovinu od 300.000 tadašnjih dinara, koliko je bilo potrebno za gradnju, sakupili su građani Kragujevca.

Brane Kartalović