Заоштравање (де)блокадне атмосфере

Дописи ресорног Министарства просвете с упутствима, подсећањима и указивањима на одређене законске одредбе који стално стижу директорима основних и средњих школа и по тврдњама надлежних нису претње док их огроман део практичара из учионица управо тумачи као алат притиска и уцене а не као добронамерна упозорења, стигли су и руководству високошколских установа. Испуњени су цитатима силних одредаба углавном Закона о високом образовању, али и других прописа међу којима су закони о штрајку и о рачуноводству, уредбе о нормативима и стандардима услова рада факултета, као и о мерилима за утврђивање висине трошкова студија, па и посебног колективног уговора за високо образовање, од којих ниједна не препознаје – студентске блокаде.

Пажњу је ипак највише привукао последњи у низу од најмање четири дописа које су последњих дана од просветне власти добили ректори, декани, председници, директори високошколских институција. И то зато што се на крају тог писма подебљаним и подвученим словима од руководилаца установа високог образовања тражи да до данас у подне информишу Министарство просвете о томе да ли су о блокади високошколске установе обавестили орган надлежан за унутрашње послове или затражили његову интервенцију, да ли су покренули дисциплинске поступке против студената који спречавају одвијање наставног процеса и против запослених који су обуставили рад супротно закону (уз напомену да доставе доказе). У првом од ових дописа просветни врх је тражио да га високошколске установе обавесте да ли држе наставу и испите. А онда су „уважавајући достављене одговоре у којима се наводи да се због блокада неформалних група студената не изводе предавања и други облици наставе, односно не организују испити” из ресорног министарства позивајући се на бројне чланове Закона о високом образовању поставили питања руководиоцима високошколских установа о евентуалном обраћању МУП-у и покретању дисциплинских поступака. Академска заједница то махом тумачи као покушај застрашивања, али нису сви сагласни са оценом појединих универзитетских професора да овим дописом „министарка просвете у оставци тражи од декана да пошаљу полицију на студенте у блокади”.

Неки декани Универзитета у Београду сматрају да овакви потези одлазеће гарнитуре просветне власти нису вредни коментара, неки пак тумаче да је то очекиван вид притиска, али не мисле да ће полиција да упадне на факултете.

„Ово јесте вид притиска. Мислим да је следећи корак то што ће да нам пошаљу инспекцију да нам напише казне, које би у складу са законом могле бити само прекршајне. Не видим разлог да на ове дописе не одговоримо. Дате су чињенице из закона, а ми морамо да стојимо иза својих одлука да немамо испите ни предавања и да не кажњавамо ни студенте ни колеге”, сматра један од декана с којим смо разговарали.

На свако од подвучених питања, његов одговор је каже – нула. „Нисам никога казнио, нисам покренуо дисциплински поступак, нисам звао полицију... Тачно је да је по закону то све предвиђено, али околности су ванредне, студенти су блокирали факултете у старту и ми имамо одговор или изговор да нисмо могли да организујемо наставу, јер би потпуно нереално било да дозволимо сукобе на факултетима”, објашњава овај декан.

Дели став колега декана да су дописи Министарства просвете у низу „очекиван вид притиска” у ситуацију у којој је потпуно јасно да су сви факултети УБ у блокади, да не држе испите ни предавања, а да због тога надлежно министарство мора да уради нешто, макар било шта. „Школама су сличне дописе слали одавно и више пута. Чуди ме што и нама нису послали раније. Вероватно су, као и ми, размишљали да ће ово проћи за неколико недеља или за месец дана и да неће оволико трајати. Овако постаје прилично критично шта и како даље, јер требало би да се ближе пријемни. Видим да се у школе на наставу враћају наставници и у градовима који су у обустави били такорећи најекстремнији, па и ми на факултетима морамо да припремимо неку форму повратка”, став је декана који потврђују да је низ дописа допринео заоштравању атмосфере, али да у њима „не виде агресију према студентима” и не верују да ће неко сада предузимати репресивне мере и слати полицију на факултете. Такође, очекују и да ће се данас и о овоме разговарати на седници Сената Универзитета у Београду.

У допису који потписује Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете у техничкој влади, истиче се да се делатност високог образовања заснива на принципима поштовања људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације, као и обезбеђивања квалитета и ефикасности студирања. Подсећа се да је законом прописано да је „простор високошколске установе неповредив и да у њега не могу улазити припадници органа надлежног за унутрашње послове без дозволе надлежног органа те установе, осим у случају угрожавања опште сигурности живота, телесног интегритета, здравља или имовине, као и да се у академском простору не могу организовати активности које нису повезане са делатношћу високошколске установе, осим уз њену дозволу”. Напомиње се и да није дозвољено политичко, страначко или верско организовање и деловање на високошколским установама, као и да су непокретности и друга средства обезбеђени од стране републике за оснивање и рад високошколске установе у државној својини и да се могу користити само у функцији високог образовања. Између осталог, наглашава се и да су високошколске установе дужне да организују предавања и друге облике наставе за све студенте, а посебна пажња посвећена је правима, обавезама али и дисциплинској одговорности студената. „За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења са студија”, прецизира се у допису. Подсећа се и да је за надзор над радом високошколских установа надлежно Министарство просвете, те да су просветни инспектори овлашћени и да изрекну опомену и наложе или предложе мере као и рок за отклањање уочених незаконитости. „Законом је прописано да ће се новчаном казном од 200.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај високошколска установа ако не организује предавања и друге облике наставе, а казном од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице за исти прекршај”, упозорио је просветни врх руководиоце високошколских установа.

Уплата првог дела накнаде половине школарине студентима до краја априла

Будући да је измењени Закон о високом образовању ступио на снагу и да предвиђа да студенти државних високошколских установа, ако су држављани Србије, остварују право на покриће 50 одсто својих трошкова по основу референтне школарине коју су платили у текућој школској години, исплата средстава за половину плаћене школарине у актуелној школској 2024/25. години биће извршена на рачун који је отворен уз студентску картицу. И то најкасније до 30. априла, за део школарине плаћен до 28. фебруара, односно до 30. септембра 2025. године за преостали износ плаћене школарине, саопштило је јуче Министарство просвете. Право на покриће трошкова, објаснили су, студент остварује по основу укупног износа плаћене школарине, за сваку годину студија коју је први пут уписао али само за један студијски програм на истом степену студија. Податке о студентима који остварују право на покриће 50 одсто трошкова школарине Министарству просвете доставиће високошколске установе. У саопштењу се напомиње и да је неопходно да се студенти који немају студентску картицу за њу пријаве путем портала Управе за трезор, (на адреси https://zsk.trezor.gov.rs/).