Zaoštravanje (de)blokadne atmosfere

Dopisi resornog Ministarstva prosvete s uputstvima, podsećanjima i ukazivanjima na određene zakonske odredbe koji stalno stižu direktorima osnovnih i srednjih škola i po tvrdnjama nadležnih nisu pretnje dok ih ogroman deo praktičara iz učionica upravo tumači kao alat pritiska i ucene a ne kao dobronamerna upozorenja, stigli su i rukovodstvu visokoškolskih ustanova. Ispunjeni su citatima silnih odredaba uglavnom Zakona o visokom obrazovanju, ali i drugih propisa među kojima su zakoni o štrajku i o računovodstvu, uredbe o normativima i standardima uslova rada fakulteta, kao i o merilima za utvrđivanje visine troškova studija, pa i posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje, od kojih nijedna ne prepoznaje – studentske blokade.

Pažnju je ipak najviše privukao poslednji u nizu od najmanje četiri dopisa koje su poslednjih dana od prosvetne vlasti dobili rektori, dekani, predsednici, direktori visokoškolskih institucija. I to zato što se na kraju tog pisma podebljanim i podvučenim slovima od rukovodilaca ustanova visokog obrazovanja traži da do danas u podne informišu Ministarstvo prosvete o tome da li su o blokadi visokoškolske ustanove obavestili organ nadležan za unutrašnje poslove ili zatražili njegovu intervenciju, da li su pokrenuli disciplinske postupke protiv studenata koji sprečavaju odvijanje nastavnog procesa i protiv zaposlenih koji su obustavili rad suprotno zakonu (uz napomenu da dostave dokaze). U prvom od ovih dopisa prosvetni vrh je tražio da ga visokoškolske ustanove obaveste da li drže nastavu i ispite. A onda su „uvažavajući dostavljene odgovore u kojima se navodi da se zbog blokada neformalnih grupa studenata ne izvode predavanja i drugi oblici nastave, odnosno ne organizuju ispiti” iz resornog ministarstva pozivajući se na brojne članove Zakona o visokom obrazovanju postavili pitanja rukovodiocima visokoškolskih ustanova o eventualnom obraćanju MUP-u i pokretanju disciplinskih postupaka. Akademska zajednica to mahom tumači kao pokušaj zastrašivanja, ali nisu svi saglasni sa ocenom pojedinih univerzitetskih profesora da ovim dopisom „ministarka prosvete u ostavci traži od dekana da pošalju policiju na studente u blokadi”.

Neki dekani Univerziteta u Beogradu smatraju da ovakvi potezi odlazeće garniture prosvetne vlasti nisu vredni komentara, neki pak tumače da je to očekivan vid pritiska, ali ne misle da će policija da upadne na fakultete.

„Ovo jeste vid pritiska. Mislim da je sledeći korak to što će da nam pošalju inspekciju da nam napiše kazne, koje bi u skladu sa zakonom mogle biti samo prekršajne. Ne vidim razlog da na ove dopise ne odgovorimo. Date su činjenice iz zakona, a mi moramo da stojimo iza svojih odluka da nemamo ispite ni predavanja i da ne kažnjavamo ni studente ni kolege”, smatra jedan od dekana s kojim smo razgovarali.

Na svako od podvučenih pitanja, njegov odgovor je kaže – nula. „Nisam nikoga kaznio, nisam pokrenuo disciplinski postupak, nisam zvao policiju... Tačno je da je po zakonu to sve predviđeno, ali okolnosti su vanredne, studenti su blokirali fakultete u startu i mi imamo odgovor ili izgovor da nismo mogli da organizujemo nastavu, jer bi potpuno nerealno bilo da dozvolimo sukobe na fakultetima”, objašnjava ovaj dekan.

Deli stav kolega dekana da su dopisi Ministarstva prosvete u nizu „očekivan vid pritiska” u situaciju u kojoj je potpuno jasno da su svi fakulteti UB u blokadi, da ne drže ispite ni predavanja, a da zbog toga nadležno ministarstvo mora da uradi nešto, makar bilo šta. „Školama su slične dopise slali odavno i više puta. Čudi me što i nama nisu poslali ranije. Verovatno su, kao i mi, razmišljali da će ovo proći za nekoliko nedelja ili za mesec dana i da neće ovoliko trajati. Ovako postaje prilično kritično šta i kako dalje, jer trebalo bi da se bliže prijemni. Vidim da se u škole na nastavu vraćaju nastavnici i u gradovima koji su u obustavi bili takoreći najekstremniji, pa i mi na fakultetima moramo da pripremimo neku formu povratka”, stav je dekana koji potvrđuju da je niz dopisa doprineo zaoštravanju atmosfere, ali da u njima „ne vide agresiju prema studentima” i ne veruju da će neko sada preduzimati represivne mere i slati policiju na fakultete. Takođe, očekuju i da će se danas i o ovome razgovarati na sednici Senata Univerziteta u Beogradu.

U dopisu koji potpisuje Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u tehničkoj vladi, ističe se da se delatnost visokog obrazovanja zasniva na principima poštovanja ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije, kao i obezbeđivanja kvaliteta i efikasnosti studiranja. Podseća se da je zakonom propisano da je „prostor visokoškolske ustanove nepovrediv i da u njega ne mogu ulaziti pripadnici organa nadležnog za unutrašnje poslove bez dozvole nadležnog organa te ustanove, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine, kao i da se u akademskom prostoru ne mogu organizovati aktivnosti koje nisu povezane sa delatnošću visokoškolske ustanove, osim uz njenu dozvolu”. Napominje se i da nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje na visokoškolskim ustanovama, kao i da su nepokretnosti i druga sredstva obezbeđeni od strane republike za osnivanje i rad visokoškolske ustanove u državnoj svojini i da se mogu koristiti samo u funkciji visokog obrazovanja. Između ostalog, naglašava se i da su visokoškolske ustanove dužne da organizuju predavanja i druge oblike nastave za sve studente, a posebna pažnja posvećena je pravima, obavezama ali i disciplinskoj odgovornosti studenata. „Za težu povredu obaveze studentu se može izreći i mera isključenja sa studija”, precizira se u dopisu. Podseća se i da je za nadzor nad radom visokoškolskih ustanova nadležno Ministarstvo prosvete, te da su prosvetni inspektori ovlašćeni i da izreknu opomenu i nalože ili predlože mere kao i rok za otklanjanje uočenih nezakonitosti. „Zakonom je propisano da će se novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj visokoškolska ustanova ako ne organizuje predavanja i druge oblike nastave, a kaznom od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice za isti prekršaj”, upozorio je prosvetni vrh rukovodioce visokoškolskih ustanova.

Uplata prvog dela naknade polovine školarine studentima do kraja aprila

Budući da je izmenjeni Zakon o visokom obrazovanju stupio na snagu i da predviđa da studenti državnih visokoškolskih ustanova, ako su državljani Srbije, ostvaruju pravo na pokriće 50 odsto svojih troškova po osnovu referentne školarine koju su platili u tekućoj školskoj godini, isplata sredstava za polovinu plaćene školarine u aktuelnoj školskoj 2024/25. godini biće izvršena na račun koji je otvoren uz studentsku karticu. I to najkasnije do 30. aprila, za deo školarine plaćen do 28. februara, odnosno do 30. septembra 2025. godine za preostali iznos plaćene školarine, saopštilo je juče Ministarstvo prosvete. Pravo na pokriće troškova, objasnili su, student ostvaruje po osnovu ukupnog iznosa plaćene školarine, za svaku godinu studija koju je prvi put upisao ali samo za jedan studijski program na istom stepenu studija. Podatke o studentima koji ostvaruju pravo na pokriće 50 odsto troškova školarine Ministarstvu prosvete dostaviće visokoškolske ustanove. U saopštenju se napominje i da je neophodno da se studenti koji nemaju studentsku karticu za nju prijave putem portala Uprave za trezor, (na adresi https://zsk.trezor.gov.rs/).