Судије тражиле да њихов рад буде оцењен

Друштво судија Србије годинама указује да се рад судија не оцењује, већ да се прикупља низ података, шаљу вишим судовима, Министарству и после тога ништа се не дешава. Немате повратну информацију да ли сте бољи судија од других, да ли треба да се поправите, да ли сте оцењени као лош судија и зашто, каже за „Политику” председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић.

 – Од августа прошле године више од три пута смо звали Министарство правде, комисију за реформу правосуђа, Врховни суд, Високи савет правосуђа и рекли да смо дошли до одређене тачке када ми не можемо сами да правимо критеријуме за оцену рада судија, већ заједно са другима. Нико нам никада није одговорио на то. Стање у правосуђу мора да се мења и предложени закони смислили су како се то може поправити са системом редовног вредновања рада судија као и дисциплинске одговорности судија, а што до сада није постојало. Зато је нејасно зашто Министарство ради на реизбору, када су створене могућности да се систем поправља, преиспитује, критикује, усавршава, од просечног подиже ка бољем.

Незадовољно појединим решењима из предложених закона, Друштво судија Србије није прихватило понуду Министарства правде да заједнички саставе критеријуме за општи избор судија. Наводе да је то у надлежности садашњег Високог савета правосуђа, односно будућег Високог савета судства, али и да је неуставно и по налазу Консултативног већа европских судија несагласно са европским стандардима. Што се тиче даљих корака, Бољевић сматра да је целисходније да се закони повуку из процедуре сада уместо да се усвоје па накнадно поправљају.

– Хоћу да верујем да ће политичари схватити да треба то поново да размотре и да ће одржати састанак са Консултативним већем које је то тело тражило.

Она каже да очекује да председник Борис Тадић апелује да се прихвати сугестија Консултативног већа. Уколико закони ипак буду изгласани, према речима Драгане Бољевић, Друштву судија је на располагању неколико могућности. Извесно је да ће се у том случају обратити Уставном суду, а размишља се и да се обрате Европском суду за људска права зато што бивају приморани да се јаве на конкурс, јер у супротном губе судијску функцију.

(/slika2)Размишља се и о томе да ли ће Друштво позвати своје чланство да се уопште пријаве на конкурс за избор судија.

– О томе размишљамо али одлуку још нисмо донели јер има још времена. Не могу да верујем да ћемо бити једина држава на свету која је својим судијама прекинула стални судијски мандат и поново их изабрала – каже Драгана Бољевић и подсећа да је у неким транзиционим земљама где није постојао стални судијски мандат, после демократских промена било реизбора, али да се није дешавало обрнуто.

– У том случају не би било блокирано судство већ цело друштво, јер од садашњих 2.320 судија, ми имамо 1.600 чланова. Уосталом, чули смо да Министарство правде размишља да потпомогне оснивање новог друштва судија и немамо дилеме да ће неке судије хтети у томе да учествују. То су истина неформалне информације по којима би то ново друштво судија радило са Министарством управо на критеријумима за реизбор судија – наводи Бољевић.

М. Петрић

----------------------------------------------------

Могућ и штрајк?

Иако ће Друштво судија о наредним потезима одлучити тек уколико се спорна решења усвоје, Драгана Бољевић износи своје лично мишљење и каже да би судија имао право на обуставу рада уколико би му било угрожено право на независност, „јер тада угрожено је и право грађана на правично суђење и независног судију и у том случају мислим да би судија имао легитимно право на штрајк”.

М. П.

---------------------------------------------------

Правосуђу 16,1 милијарда динара

Половина новца из буџета за правосудне органе предвиђена за покриће трошкова општинских и окружних судова. – Највећи издатак – плате

Правосуђу је у предложеном буџету за наредну годину намењено укупно 16,1 милијарда динара или 3,7 одсто мање него ове године. Истина, додатним приходима ових органа покриће се још 4,6 милијарди динара њихових издатака, тако да ће српско правосуђе у наредној години функционисати са укупно 20,8 милијарди динара.

Буџетским средствима покриће се трошкови за рад 508 правосудних органа (судова, јавних тужилаштава и органа за прекршаје), пет републичких правосудних органа (Врховног суда, Вишег трговинског суда, Републичког јавног тужилаштва, Републичког јавног правобранилаштва и Тужилаштва за ратне злочине) и четири органа у оснивању – Управног суда, апелационих судова, Државног већа тужилаца и Високог савета судства. Такође, овим новцем, између осталог, финансираће се и рад садашњег Високог савета правосуђа, Правосудног центра и Центра за медијацију и рад Комисије за спровођење програма заштите учесника у кривичном поступку.

Највећи део буџета правосудних органа отићи ће на зараде, као и новчане казне и пенале по решењу судова, а које се односе на разлику зараде у радним споровима по правоснажним судским пресудама, плате за правосудну стражу, услуге по уговору (за рад Правосудног центра и Центра за медијацију) и материјал (униформе за правосудну стражу и судијске одоре). Одвојен је новац и за припреме почетка рада апелационих јавних тужилаштава, предвиђених законима који су сада у скупштинској процедури.

Половина од правосуђу додељених 16,1 милијарда динара, отићи ће на финансирање општинских (6,2 милијарде динара) и окружних судова (безмало две милијарде динара). Још 1,9 милијарди динара предвиђено је за општинске органе за прекршаје, који би од новембра следеће године требало да постану прекршајни судови. За 11 већа за прекршаје који ће прерасти у Виши прекршајни суд – планирано је 142,1 милион динара.

Највишем суду у Републици – Врховном суду намењено је укупно 388,5 милиона динара или 6,3 одсто више него ове године, за ставке које су покриване до сада, али и за неке нове као што је накнада за адвокате по службеној дужности у кривичним поступцима за организовани криминал. Ова суђења трају данима, а по службеној дужности ангажовано је и по десет адвоката, чија укупна накнада прелази милион динара по једном суђењу.

Вишем трговинском суду намењено је 167,8, а трговинским судовима, који иначе покривају више општина – 861,2 милијарде динара.

Републичко јавно тужилаштво финансираће се са 195,4 милиона динара из буџета, Тужилаштво за ратне злочине добиће из заједничке касе 74,2 милијарде, док општинским јавним тужилаштвима следује 1,1 милијарда буџетских динара, а окружним упола мање – 554,5 милиона динара.

Сви појединачно побројани органи добиће више него у овој години од 1,3 до 15,4 одсто, сем окружних судова којима је фонд смањен за 17,2 у односу на овогодишњи.

Део буџетског новца за 2009. годину намењен је, као и ове године, за припреме или почетак рада четири правосудна органа у оснивању који би требало да стартују у следећој или 2010. години. Тако је за оне који почињу са радом 1. фебруара 2009. предвиђено два пута више новца него у 2008: за Државно веће тужилаца – 37,2 милиона а за Високи савет судства – 65,9 милиона динара. Управни суд и апелациони судови, који стартују 1. јануара 2010. имаће мање буџете од овогодишњих. За припремне активности Управног суда предвиђено је 16,6, а апелационих судова 476,7 милиона динара.

Ваља напоменути да се трошкови Уставног суда воде као посебна буџетска ставка од 131,2 милиона динара и подсетити да буџет Министарства правде (заједно са фондом Управе за извршење кривичних санкција из кога се финансирају затвори и Дирекције за управљање одузетом имовином због кривичног дела) износи готово шест милијарди динара.

Весна Јеличић