Партизан домаћин свом узору

Партизан вечерас (18 ч) дочекује онога због кога је и настао. „Црно-бели” су основани по угледу на клуб совјетске Црвене армије и само два месеца и два дана после тога су се састали са својим узором. Било је то у четвртак, 6. децембра 1945. Играло се на „20. октобру”, како је назван стадион укинутог Београдског спорт клуба (БСК). На том месту је касније саграђен Партизанов дом, где ће и сада да се огледају.

Био је то толико значајан догађај да га чак ни Тито није пропустио. Фудбалери Централног дома Црвене армије (ЦДКА) дочекани су у нашој земљи као браћа (после Партизана, који је тада био војни клуб при Централном дому Југословенске армије, гости су играли још у Загребу с градском репрезентацијом, у Сплиту против Хајдука и на крају турнеје опет у Београду, али са Црвеном звездом).

Све совјетско је тада било беспоговоран пример за углед, па је тако било и у спорту. Ова прилика је искоришћена да фудбалски судија Колтунов 4. децембра одржи предавање. Из његовог излагања у „Политикиној” информацији издваја се следеће совјетско искуство:

„Врло велика пажња обраћа се васпитању спортске публике. У прво време увек је на утакмицама један искусан судија као спикер преко микрофона објашњавао публици одлуке судије на терену које она не би разумела и на које би евентуално негодовала.”

По доласку у Београд „тим поручника” (тај чин су имали сви фудбалери ЦДКА изузев капитена Федотова, најбољег совјетског фудбалера у то доба, који је био капетан) гледао је утакмицу између Црвене звезде и београдског Радничког (2:1). Представљајући госте наш лист је истакао да је међу њима и један јунак Стаљинградске битке – центархалф Кочетков.

На дан утакмице „Политика” је у уводу најаве написала: „Дошао је дан који су толико времена жељно ишчекивали сви фискултурници Југославије. Данас ћемо први пут имати прилику да на нашем игралишту поздравимо спортисте братског Совјетског Савеза. Ми се томе искрено радујемо, а наша радост бива још  већа при помисли да ћемо као прве претставнике совјетског спорта поздравити спортисте херојске Црвене армије. Није то случај да су фубалери Централног дома Црвене армије приликом свог првог гостовања у иностранству дошли баш у Југославију. То је још један израз захвалности према народима Југославије, још један израз оног вечног братства и пријатељства.”

У исто време је у Великој Британији гостовао престонички Динамо, представник Министарства унутрашњих послова, а у Бугарској Торпедо, клуб московске фабрике аутомобила.

Поред тога дата су и важна обавештења гледаоцима: „За ову утакмицу биће појачан трамвајски саобраћај на линији број 10. У стадион не може да уђе ниједно моторно возило нити бицикл.”

Улазнице су продаване у књижарама „Нушић” у Булевару Југословенске армије и „Јакшић” у Поенкаревој (преко пута „Политике”) и кафанама „Москва” и „Вељко Петровић” (Теразије 4). Најскупље карте (ложе од броја 9 до 54) биле су 100 динара (примерак наших новина је коштао 1 динар), за крајњих осам ложа на обе стране требало је 80 динара, за трибине I и VI 40, за II и V 50, III и IV 60, а за стајање 20.

Извештај с утакмице у петак, 7. децембра, у нашем листу је изишао под насловом „Пред 25.000 гледалаца, у присуству маршала Тита, ЦДКА је заслужено победио Партизана са 4:3”. Опис на почетку је овакав:

„Ни кишно време ни хладан ветар не сметају бујици људи која се креће улицама и иде према брду. Кроз ту масу с муком се пробијају аутомобили, запреге, бицикли и друга превозна средства. Трамваји с натписима: „Живели фискултурници Совјетског Савеза!”, „Живели фискултурници Југословенске армије”, препуни су света. Пред игралиштем „Двадесетог октобра”, где су паркирана небројена возила, чује се цео концерат труба и сирена. А стадион се стално пуни још од 11 часова.”

Наведено је и ко је из највишег руководства државе дошао:

„У почасну ложу око два часа ушао је маршал Тито, у пратњи др Ивана Рибара, претседника Претседништва Скупштине. Док Маршал заузима место, одјекује скандирање и поздрави: „Тито-Тито”. У почасној ложи налазе се и генерал-лајтнант Александар Ранковић, генерал-лајтнант Коча Поповић, генерал-лајтнант Арсо Јовановић, министри: Милован Ђилас, Андрија Хебранг, Сретен Жујовић, Бане Андрејев, Влада Зечевић. Ту су и шеф Совјетске војне мисије генерал-мајор Кисељов и први секретар Амбасаде СССР Сахаров. У осталим ложама и на трибинама налази се велики број генерала и официра Југословенске армије.”

А онда:

„Као потмула грмљавина разлеже се са стајања пљесак који затим обухвата цео стадион. Уз звуке муузике у игралиште улазе тимови ЦДКА и Партизана, са воћством на челу. ЦДКА је у црвеним дресовима, а Партизан у белим. Док играчи оба тима с букетима цвећа, оптрчавају цело игралиште и поздрављају гледаоце који им одушевљено кличу, воћство ступа према центру, где се ускоро окупљају и играчи. пуковник Вуле Мићуновић поздравља играче ЦДКА у име Дома Југословенске армије и предаје им за успомену од стране Партизана спортску заставицу. Тада узима реч Д. Н. Украјинцев, потпретседник Свесавезног комитета за фискултуру и спорт СССР.” Он је нагласио: „Са радошћу смо дошли у херојску Југославију баш у дане када се родила Република. Наш сусрет на спортском терену још више ће допринети зближењу наших народа и на културном пољу.”

После тога:

„Пуковник Фетисов, старешина ЦДКА предаје домаћем тиму дивну вазу с народним шарама и мотивима. Цео стадион диже се на ноге, а музика интонира химну СССР и „Хеј, Словени”. То је величанствен тренутак.”

Онда су капитени изабрали стране. За Партизан су играли: Глазер (капитен и тренер), Брозовић, Попеску, Чајковски, Ђурђевић, Атанацковић, Шереш, Палфи, Бобек, Матекало и Симоновски, а за ЦДКА: Никифоров, Тучков, Прохоров, Афанасјев, Кочетков, Виноградов, Грињин, Николајев, Федотов, Шчербаков и Дјомин.

У 14,15 ч Бранко Лалић је дао знак за почетак игре. Већ на самом почетку, аутоголом Атанацковића, гости су повели, а у 10. минуту је Федотов повећао на 2:0. Партизан није изгубио главу, па је два минута касније Бобек смањио на 2:1. То није омело ЦДКА и ускоро је преко Грињина вратио предност од два гола разлике (3:1).

„Пада у очи одлична игра навале гостију. Сви играчи сјајно се слажу и мењају места, тако да се центарфор Федотов често види на крилу, а Грињин и Дјомин у средини. У периоду после трећег гола гостију па до краја полувремена одигравају се најлепши моменти ове утакмице. Постепено Партизан преноси игру на половину гостију. Игра је веома брза и оштра, али без грубости и публика је с уживањем прати награђује сваки успео потез дуготрајним аплаузима.”

Ипак:

„У 36. минуту повређен је Бобек и у игру улази Боба Михаиловић. Он одлази на лево крило, а Матекало заузима место центар-фора. Већ се приближавао крај полувремена, када је Партизан направио један продор преко леве стране навале. Михаиловић је по земљи центрирао, а Матекало је без оклевања спровео лопту у мрежу”.

У другом полувремену је на испиту био голман гостију, а онда је Федотов у 60. минуту поново био стрелац (4:2). Кад су гледаоци већ почели да напуштају стадион Матекало је главом ублажио пораз (4:3).

Вођа пута др Украјинцев је после утакмице казао:

„Сматрамо да би игра била још интересантнија да снег није покварио терен. Био је блатњав и врло тежак да би се на њему могле да прикажу комбинације које су могућне само на добром терену.”

„Политика” је у свом коментару казала:

„Дуго ће се гледаоци сећати прекјучерашње утакмице између ЦДКА и Партизана. Пре свега због свечаног оквира овог сусрета који се претворио у манифестацију братства и пријатељства народа Совјетског Савеза и Југославије, а затим и због самог спорта који је том приликом демонстриран. Још по нечему остаће нам прекјучерашња утакмица у лепој успомени. Први пут на нашем игралишту гледаоци су са правим уживањем пратили спортску борбу, награђујући аплаузом и одобравањем сваки успео напор оба тима. Без навијачке заслепљености дивила се публика многим успелим потезима и совјетских и наших футбалера. На тај начин гледаоци су много више видели, а самом сусрету дали су још узвишенији карактер. Лепо би било да наша публика и у будућности увек покаже тако исправно спортско држање.”

Тако нешто се и очекује вечерас. А постоји и спона између два данашња тима. То су Натхо, који је раније играо за ЦСКА, како се одавно зове ЦДКА, и тренер Николић, који је водио Партизан 2017. када су „црно-бели” последњи пут освојили првенство Србије.

И фискултурни лекар мора да се бави спортом

Дан после утакмице у амфитеатру Хируршког одељења Главне војне болнице шеф Одељења лекарске контроле Свесавезног комитета за фискултуру и спорт СССР Дјошин је говорио о организацији фискултурне медицинске службе и фискултурног лечења у СССР. Он је „нарочито подвукао да се фискултурни лекар и сам мора бавити фискултуром да би ушао у све проблеме које среће у својој пракси.” У име домаћина госте је поздравила мајор др Божовић, а у име фискултурних лекара Фискултурног савеза Србије др Наранчић.