Partizan domaćin svom uzoru

Partizan večeras (18 č) dočekuje onoga zbog koga je i nastao. „Crno-beli” su osnovani po ugledu na klub sovjetske Crvene armije i samo dva meseca i dva dana posle toga su se sastali sa svojim uzorom. Bilo je to u četvrtak, 6. decembra 1945. Igralo se na „20. oktobru”, kako je nazvan stadion ukinutog Beogradskog sport kluba (BSK). Na tom mestu je kasnije sagrađen Partizanov dom, gde će i sada da se ogledaju.

Bio je to toliko značajan događaj da ga čak ni Tito nije propustio. Fudbaleri Centralnog doma Crvene armije (CDKA) dočekani su u našoj zemlji kao braća (posle Partizana, koji je tada bio vojni klub pri Centralnom domu Jugoslovenske armije, gosti su igrali još u Zagrebu s gradskom reprezentacijom, u Splitu protiv Hajduka i na kraju turneje opet u Beogradu, ali sa Crvenom zvezdom).

Sve sovjetsko je tada bilo bespogovoran primer za ugled, pa je tako bilo i u sportu. Ova prilika je iskorišćena da fudbalski sudija Koltunov 4. decembra održi predavanje. Iz njegovog izlaganja u „Politikinoj” informaciji izdvaja se sledeće sovjetsko iskustvo:

„Vrlo velika pažnja obraća se vaspitanju sportske publike. U prvo vreme uvek je na utakmicama jedan iskusan sudija kao spiker preko mikrofona objašnjavao publici odluke sudije na terenu koje ona ne bi razumela i na koje bi eventualno negodovala.”

Po dolasku u Beograd „tim poručnika” (taj čin su imali svi fudbaleri CDKA izuzev kapitena Fedotova, najboljeg sovjetskog fudbalera u to doba, koji je bio kapetan) gledao je utakmicu između Crvene zvezde i beogradskog Radničkog (2:1). Predstavljajući goste naš list je istakao da je među njima i jedan junak Staljingradske bitke – centarhalf Kočetkov.

Na dan utakmice „Politika” je u uvodu najave napisala: „Došao je dan koji su toliko vremena željno iščekivali svi fiskulturnici Jugoslavije. Danas ćemo prvi put imati priliku da na našem igralištu pozdravimo sportiste bratskog Sovjetskog Saveza. Mi se tome iskreno radujemo, a naša radost biva još  veća pri pomisli da ćemo kao prve pretstavnike sovjetskog sporta pozdraviti sportiste herojske Crvene armije. Nije to slučaj da su fubaleri Centralnog doma Crvene armije prilikom svog prvog gostovanja u inostranstvu došli baš u Jugoslaviju. To je još jedan izraz zahvalnosti prema narodima Jugoslavije, još jedan izraz onog večnog bratstva i prijateljstva.”

U isto vreme je u Velikoj Britaniji gostovao prestonički Dinamo, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova, a u Bugarskoj Torpedo, klub moskovske fabrike automobila.

Pored toga data su i važna obaveštenja gledaocima: „Za ovu utakmicu biće pojačan tramvajski saobraćaj na liniji broj 10. U stadion ne može da uđe nijedno motorno vozilo niti bicikl.”

Ulaznice su prodavane u knjižarama „Nušić” u Bulevaru Jugoslovenske armije i „Jakšić” u Poenkarevoj (preko puta „Politike”) i kafanama „Moskva” i „Veljko Petrović” (Terazije 4). Najskuplje karte (lože od broja 9 do 54) bile su 100 dinara (primerak naših novina je koštao 1 dinar), za krajnjih osam loža na obe strane trebalo je 80 dinara, za tribine I i VI 40, za II i V 50, III i IV 60, a za stajanje 20.

Izveštaj s utakmice u petak, 7. decembra, u našem listu je izišao pod naslovom „Pred 25.000 gledalaca, u prisustvu maršala Tita, CDKA je zasluženo pobedio Partizana sa 4:3”. Opis na početku je ovakav:

„Ni kišno vreme ni hladan vetar ne smetaju bujici ljudi koja se kreće ulicama i ide prema brdu. Kroz tu masu s mukom se probijaju automobili, zaprege, bicikli i druga prevozna sredstva. Tramvaji s natpisima: „Živeli fiskulturnici Sovjetskog Saveza!”, „Živeli fiskulturnici Jugoslovenske armije”, prepuni su sveta. Pred igralištem „Dvadesetog oktobra”, gde su parkirana nebrojena vozila, čuje se ceo koncerat truba i sirena. A stadion se stalno puni još od 11 časova.”

Navedeno je i ko je iz najvišeg rukovodstva države došao:

„U počasnu ložu oko dva časa ušao je maršal Tito, u pratnji dr Ivana Ribara, pretsednika Pretsedništva Skupštine. Dok Maršal zauzima mesto, odjekuje skandiranje i pozdravi: „Tito-Tito”. U počasnoj loži nalaze se i general-lajtnant Aleksandar Ranković, general-lajtnant Koča Popović, general-lajtnant Arso Jovanović, ministri: Milovan Đilas, Andrija Hebrang, Sreten Žujović, Bane Andrejev, Vlada Zečević. Tu su i šef Sovjetske vojne misije general-major Kiseljov i prvi sekretar Ambasade SSSR Saharov. U ostalim ložama i na tribinama nalazi se veliki broj generala i oficira Jugoslovenske armije.”

A onda:

„Kao potmula grmljavina razleže se sa stajanja pljesak koji zatim obuhvata ceo stadion. Uz zvuke muuzike u igralište ulaze timovi CDKA i Partizana, sa voćstvom na čelu. CDKA je u crvenim dresovima, a Partizan u belim. Dok igrači oba tima s buketima cveća, optrčavaju celo igralište i pozdravljaju gledaoce koji im oduševljeno kliču, voćstvo stupa prema centru, gde se uskoro okupljaju i igrači. pukovnik Vule Mićunović pozdravlja igrače CDKA u ime Doma Jugoslovenske armije i predaje im za uspomenu od strane Partizana sportsku zastavicu. Tada uzima reč D. N. Ukrajincev, potpretsednik Svesaveznog komiteta za fiskulturu i sport SSSR.” On je naglasio: „Sa radošću smo došli u herojsku Jugoslaviju baš u dane kada se rodila Republika. Naš susret na sportskom terenu još više će doprineti zbliženju naših naroda i na kulturnom polju.”

Posle toga:

„Pukovnik Fetisov, starešina CDKA predaje domaćem timu divnu vazu s narodnim šarama i motivima. Ceo stadion diže se na noge, a muzika intonira himnu SSSR i „Hej, Sloveni”. To je veličanstven trenutak.”

Onda su kapiteni izabrali strane. Za Partizan su igrali: Glazer (kapiten i trener), Brozović, Popesku, Čajkovski, Đurđević, Atanacković, Šereš, Palfi, Bobek, Matekalo i Simonovski, a za CDKA: Nikiforov, Tučkov, Prohorov, Afanasjev, Kočetkov, Vinogradov, Grinjin, Nikolajev, Fedotov, Ščerbakov i Djomin.

U 14,15 č Branko Lalić je dao znak za početak igre. Već na samom početku, autogolom Atanackovića, gosti su poveli, a u 10. minutu je Fedotov povećao na 2:0. Partizan nije izgubio glavu, pa je dva minuta kasnije Bobek smanjio na 2:1. To nije omelo CDKA i uskoro je preko Grinjina vratio prednost od dva gola razlike (3:1).

„Pada u oči odlična igra navale gostiju. Svi igrači sjajno se slažu i menjaju mesta, tako da se centarfor Fedotov često vidi na krilu, a Grinjin i Djomin u sredini. U periodu posle trećeg gola gostiju pa do kraja poluvremena odigravaju se najlepši momenti ove utakmice. Postepeno Partizan prenosi igru na polovinu gostiju. Igra je veoma brza i oštra, ali bez grubosti i publika je s uživanjem prati nagrađuje svaki uspeo potez dugotrajnim aplauzima.”

Ipak:

„U 36. minutu povređen je Bobek i u igru ulazi Boba Mihailović. On odlazi na levo krilo, a Matekalo zauzima mesto centar-fora. Već se približavao kraj poluvremena, kada je Partizan napravio jedan prodor preko leve strane navale. Mihailović je po zemlji centrirao, a Matekalo je bez oklevanja sproveo loptu u mrežu”.

U drugom poluvremenu je na ispitu bio golman gostiju, a onda je Fedotov u 60. minutu ponovo bio strelac (4:2). Kad su gledaoci već počeli da napuštaju stadion Matekalo je glavom ublažio poraz (4:3).

Vođa puta dr Ukrajincev je posle utakmice kazao:

„Smatramo da bi igra bila još interesantnija da sneg nije pokvario teren. Bio je blatnjav i vrlo težak da bi se na njemu mogle da prikažu kombinacije koje su mogućne samo na dobrom terenu.”

„Politika” je u svom komentaru kazala:

„Dugo će se gledaoci sećati prekjučerašnje utakmice između CDKA i Partizana. Pre svega zbog svečanog okvira ovog susreta koji se pretvorio u manifestaciju bratstva i prijateljstva naroda Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, a zatim i zbog samog sporta koji je tom prilikom demonstriran. Još po nečemu ostaće nam prekjučerašnja utakmica u lepoj uspomeni. Prvi put na našem igralištu gledaoci su sa pravim uživanjem pratili sportsku borbu, nagrađujući aplauzom i odobravanjem svaki uspeo napor oba tima. Bez navijačke zaslepljenosti divila se publika mnogim uspelim potezima i sovjetskih i naših futbalera. Na taj način gledaoci su mnogo više videli, a samom susretu dali su još uzvišeniji karakter. Lepo bi bilo da naša publika i u budućnosti uvek pokaže tako ispravno sportsko držanje.”

Tako nešto se i očekuje večeras. A postoji i spona između dva današnja tima. To su Natho, koji je ranije igrao za CSKA, kako se odavno zove CDKA, i trener Nikolić, koji je vodio Partizan 2017. kada su „crno-beli” poslednji put osvojili prvenstvo Srbije.

I fiskulturni lekar mora da se bavi sportom

Dan posle utakmice u amfiteatru Hirurškog odeljenja Glavne vojne bolnice šef Odeljenja lekarske kontrole Svesaveznog komiteta za fiskulturu i sport SSSR Djošin je govorio o organizaciji fiskulturne medicinske službe i fiskulturnog lečenja u SSSR. On je „naročito podvukao da se fiskulturni lekar i sam mora baviti fiskulturom da bi ušao u sve probleme koje sreće u svojoj praksi.” U ime domaćina goste je pozdravila major dr Božović, a u ime fiskulturnih lekara Fiskulturnog saveza Srbije dr Narančić.