У току је широка хибридна акција обезгављивања РС

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Против Републике Српске води се организована хибридна акција са циљем да се она политички и институционално обезглави. Све што раде иде у правцу тога да Српску оставе без политичког вођства и тако омогуће њено слабљење и централизацију БиХ, каже председник Републике Српске Милорад Додик.

Он у интервјуу за „Политику” наглашава да је правосудни прогон против њега, као и премијера и председника Скупштине РС само један од инструмената тог ширег плана.

„Видели су да народ стоји уз своју републику, да не могу да нас сломе, па то сада покушавају преко правосуђа које је у функцији бошњачке политике.” Додик је рекао да је правосудни прогон против њега само површина, док је суштина кршење читаве основе једног друштва. „Странац је донео одлуку да је кривично дело ако га не слушамо. А с друге стране, мој примарни задатак је да не дозволим да неко потцењује мој народ и републику. Мислите ли да је мени било досадно, па сам се успротивио наметањима и због тога доживео овај прогон?”

Каже да су Бошњаци „спремно и подло” прихватили Шмитову одлуку како би се обрачунали са Србима у уверењу да ће на тај начин да елиминишу сваки отпор у будућности. „Онда су планирали донети одлуку да је имовина надлежност БиХ и томе нико више не би имао вољу или смелости да се успротиви. Наивно је мислити да је то све случајно.”

Додик истиче да су настојања за прекњижавање имовине почела пре више од годину дана, али су видели да је народ у Српској спреман да се хомогенизује у одбрану. „Озбиљно су схватили наша упозорења да ћемо прогласити независност ако нам дирну имовину. Па су онда одлучили да најпре сруше највеће политичке и моралне ауторитете, а онда да наставе даље”, рекао је Додик.

А стварност у БиХ, каже, нико од њих не жели да види. „Са две стране ентитетске границе одвија се потпуно засебан живот. Минулих тридесет година отишло је у бездан који никоме није ништа донео. А да смо живели једни покрај других, без зидова, вратило би се и поверење. А погледајте где смо сада.”

На питање да ли зна када ће у Сарајево доћи нови амбасадор САД, каже да би било најбоље да се та амбасада укине, а ако се то заиста и деси, било би, каже, добро да Српска тај објекат купи за своју амбасаду. „Верујем да Српска заслужује независност, а народ овде веома добро разуме шта се може, а шта не. Она мора да буде остварена искључиво политичким путем, никаквим револуцијама.”

Листа пријатељских земаља Српске се шири, али независност па ни „изворни Дејтон”, ипак, за многе нису пријатне теме...

Ако у БиХ није могло нормално да се живи у претходних тридесет година, зашто би било оправдања да то потраје још петнаестак година. Уместо да сметамо једни другима, зашто своје разлике не бисмо решили тако да се разиђемо на миран начин. Дејтонски споразум је решио питање поделе БиХ тако што је поставио границе између ентитета. Можда су неки незадовољни тиме, али и ми мислимо да смо добили мање него што нам припада. Међутим, имамо границу и она је гаранција да овде неће бити рата. Американци су тада били довољно паметни и потврдили су границу између ентитета. Та граница, сем поделе, одређује да се са њене две стране одвија потпуно засебан живот. Наравно, граница може да буде чврста и мека, а видећемо како ће она изгледати. Извесно је да ће она једног дана постати међународна линија. Хрвати, Бошњаци и Срби увек тачно знају са које стране границе се налази. Питање је само да ли ћемо имати граничне прелазе или нећемо. Управо та граница одређује све – питање катастра, школства, вредности, начина живота, ингеренција, избора...

Српска и Федерација БиХ су се нашле у конфузној ситуацији након што је Шмит наметнуо закон по ком сте пресуђени, а Скупштина РС донела законе о забрани рада правосуђа и безбедносних агенција БиХ, које је потом привремено суспендовао Уставни суд БиХ, чије одлуке се, пак, не спроводе у Српској. Шта видите као могући излаз из ове ситуације?

Излаз је у томе да ми не прихватамо вануставно стање. Крњи Уставни суд нема правну моћ да нешто забрани, јер није у капацитету предвиђеном Уставом. Према Уставу, судија може да седи у том суду до 70. године, али сада имамо примере попут Сеаде Палаврић, која је истакнути кадар СДА. Како неко може да поступа уставно, ако делује на антиуставној основи? Такође, при избору страних судија у овај суд није било консултовања Председништва БиХ, што је уставна обавеза. Поврх свега, недостају двојица судија из Републике Српске. О каквом Уставном суду ми овде говоримо?

Председник Скупштине РС Ненад Стевандић предлаже арбитражу и нуди да РС повуче своје законе ако Шмит поништи своје одредбе.

Треба разговарати о свему, али то је посао за правнике. Моја улога су политички процеси. Као председник Српске, мој задатак је да одражавам јединство и представљам њене интересе. Стевандић је веома активан и агилан у борби за нашу позицију и поштујем све што он ради. Дејтонски споразум је међународни уговор и сваки такав уговор може да уђе у неки спор, што се овде већ одавно десило. Пристојно је видети шта о томе мисле нека ауторитарна места. Нисам сигуран да су те далеке дестинације спремне да се упусте у то, али сматрам да је идеја вредна пажње.

Извесно је да многе ствари у БиХ захтевају уређивање...

Ситуација у БиХ је, нажалост, накарадна. Због тога смо и натерани да бранимо нашу уставну позицију. У Уставу БиХ нигде не пише да постоји правосуђе, Сипа, ВСТС, Суд БиХ или Тужилаштво БиХ. Зато је било логично забранити деловање вануставних институција у РС. Али сада, те вануставне институције прогањају уставне институције, попут председника републике, Скупштине РС и премијера, дакле, целу Српску. Ова кулминација накарадних решења стигла је до тренутка када се морају решавати. То мора да се реши искључиво кроз права на надлежности. Српска има надлежности за правосуђе, полицију, тужилаштво, а БиХ их нема. Зато смо сада у позицији да или одбранимо своју уставну позицију или ћемо прихватити накарадна наметања. Годинама смо ћутали, јер је постојао огроман притисак, пре свега од стране Бајденове администрације, не само овде већ и широм света где су направили озбиљан неред. Њихова теза је била да се мора завршити „незавршени посао” у БиХ. Радили смо оно што смо могли у атмосфери несносне силе западних представника. Указивали смо на неуставност, знајући да ће доћи време када ћемо то поставити на дневни ред. Измислили су причу да норма није Устав БиХ, већ правила која они диктирају. Када сам се томе успротивио, добио сам санкције. Није било дана када није било галаме из амбасаде САД. Сада, међутим, из Америке имамо сасвим другу ситуацију. Трамп је ослободио свет и промене су већ видљиве. Свет је пред изборе у САД био на ивици светског рата. Операције ЦИА, па чак и убиства широм света, финансиране су од УСАИД-а. Било је много зла које Трамп сада поништава. У БиХ је 40.000 људи живело од донација УСАИД-а или Сороса. Нешто мало новца им је, можда, остало, али видећемо како ће ствари изгледати, рецимо, крајем године. Могао сам давно да изаберем комодитет и све ово избегнем, али зар неко заиста мисли да је све ово што се дешава производ моје доконости. То је резултат намере да се покаже да се с нашим правима, надлежностима и имовином неће играти. Убрзо би и ми постали вишак у сопственој земљи, а на ову територију би били насељени мигранти из Европе. Погледајте колико муслиманских миграната депортују у земље из којих су ушли у ЕУ. А зашто се овде не враћају? Због противљења да се овде прави резерват, постали смо сметња европским чиновницима.

Верујете ли да се околности у свету полако мењају?

Да, дошло је ново време и прилика да се рашчисте ствари. У том рашчишћавању БиХ има шансу само ако се врати на правну норму, а то је Устав БиХ. Разумем да су неки фрустрирани што у Уставу БиХ не налазе оно што би желели. Ми, међутим, ни слово не тражимо од онога што је БиХ добила по Уставу – оних девет надлежности. Неки лаици тврде како је Парламентарна скупштина БиХ доносила неке законе, али треба да знају да се законима не може мењати Устав БиХ. Заборављају или неће да знају и то да није предвиђено да странац буде предлагач закона, а нарочито не и њихов доносилац. Дакле, и они закони у којима је странац био предлагач нису ваљани, а реч је о око 280 закона. Разумем да та музика не прија ушима Бошњака.

Ипак, чини се да се ствари све дубље укопавају...

Овде је сада игра моћи. Или ће они путем хибридних институција наметнути своју вољу или ћемо ми истрајати и доказати да они не могу овде да делују. РС не може да одлучује шта ће они да раде у ФБиХ, али ако дођу у Српску, суочиће се са оптужбама да нападају њен уставни поредак. У тој игри моћи убеђен сам да смо ми ти који ће да победе. Суд и тужилаштво су по свим оценама под управом криминалних кланова. А тужиоци таквих институција су недодирљиви, ма колико грешака направили. Бошњаци не желе да чују ниједан аргумент, затворени су у своју илузију у којој је све што је креирано њима у прилог, а када се изнесу супротни аргументи, онда прете притвором. Али видећемо шта ће бити са притвором. Па се забављају причом како смо ми неки бегунци, што је заиста „симпатична” квалификација, када долази од неуставне институције. Сарајево је постало место где се сва политика свела на петљање, мазање и лагање. Немамо ми тамо озбиљне људе и политике са којима бисмо сарађивали.

ЕУФОР је саопштио да нема намеру асистирати у привођењу, али вероватно није пријатно бити на потерници?

У Сарајеву су толико измештени из реалности да не виде да су њихове жалопојке дојадиле свету. На крају су спали на то да нас прогоне зато што сам потписао указ. Ако смо тако лоши, како сте раније причали, зашто нас не гањате за неке малверзације? У позадини је широка хибридна акција обезглављивања Српске. Из историјске перспективе гледано, то је старо мајсторство и лицемерје Сарајева. Кад год су хтели да притисну неког од Срба, радили су путем правосуђа. Плејада српских интелектуалаца морала је да се склања из БиХ у Србији, чак и део Хрвата. Терали су виђеније људе из других народа, остављајући у учмалом Сарајеву илузију сопственог јунаштва како су они „мајстори сцене”. Било би интересантно направити списак људи који су били потиснути од 50-их година прошлог века, када су се на сцену вратили муслимани, који су били у усташама и сарадници фашиста. Обрачун је почео тада, стотине Срба су стрпали у затворе или их истерали у Србију. И сада то раде и надају се да ће неко побећи, али овај пут се то неће десити. Буде ли се тако одвијало, иде и 49 одсто наше територије.

Може ли за РС бити корисно ако Америка и Русија изгладе неспоразуме, макар оне највеће, или би Трамп, ипак, могао да изненади неким неочекиваним приступом за БиХ?

Треба избећи сферу нагађања. Постоје правила у свему. Користимо неке механизме тих правила, видећемо да ли ће дати резултат. Али то није лак посао након тридесет година индоктринације против нас у Америци. Трамп је већ довољно учинио – од забране УСАИД-а, преко стабилизације прилика. Уосталом, нама не треба неко ко ће навијати за нас, већ неко ко ће бити објективан. Трамп није обична административна промена, већ суштинска, вредносна промена. Што се тиче саме Русије, поносан сам на српску политику, оно што смо Вучић и ја заступали. У немогућим околностима остали смо принципијелни у политици према Москви, која је водила оправдану одбрану својих интереса. Када су сви сатанизовали Русију, Вучић и ја то нисмо урадили. Русија је изазвана и Путин се понашао као велики државник, али и као велики војсковођа. Старе западне подвале, попут Маркала у БиХ, тамо нису прошле. Русија је водила сукоб штедећи цивиле колико год је то било могуће. Не постоји ниједан злочин руске војске. Русија се снажно вратила на светску сцену и постала један од стубова света. Потпуно равноправно разговара с Америком и радује ме сваки помак на тим релацијама.

Остаје ли ваш одлазак 9. маја у Москву?

Наравно, позив сам добио пре два месеца, да делегација РС буде на паради где се обележава 80 година слободе. У овој години обележавамо и 80 година од пробоја наших логораша из Јасеновца, 30 година Дејтонског споразума, јубилеј Невесињске пушке. Све то треба да ову годину учини годином сећања.

Много буре изазва формирање суда и тужилаштва за заштиту уставног поретка, али и самог ВСТС-а РС.

Чим Уставни суд РС заврши одлучивање по примедби Бошњака, ми конституишемо те институције и суд и тужилаштво почињу да раде. ВСТС ће се бирати онако како је предвиђено законом, док ове две специјалне институције не потпадају под режим редовних избора судија и тужилаца. Много је, нажалост, правника у Српској који олако прихватају подаништво, налазе се по судовима и тужилаштвима и остају привржени нелегитимним одлукама Шмита, а не одлукама надлежних тела. То ће се довести у ред.

Постоји могућност забране вашег деловања, а шта ви кажете, да ли ћете наредне године бити кандидат за председника РС?

То смо већ одлучили и кандидатура је потврђена. Злоупотреба процеса на нивоу БиХ завршиће тако што ћемо ми у мају кренути у избор нове Републичке изборне комисије и изборе за ниво РС провести у складу с нашим Изборним законом. Неки ће ради тога скакати по Европи, али није важно шта они о томе мисле, право народа је да бира. ЦИК БиХ је узурпирала надлежности, шта они имају са изборима у РС? Узимајући на себе превише обавеза, загушили су се. Превише су преузели и не могу да то изнесу.