Циркузант, сила и царински рат

Економска политика Доналда Трампа у предизборној кампањи вртела се око три обећања: смањивања пореза, дерегулације и протекционизма. На ове мантре у финишу кампање надовезао се и један од најмоћнијих предузетника данашњице Маск, коме је понуђено свеобухватно прекомпоновање америчког државног апарата у циљу повећања његове ефикасности.

Овај коктел идеја два бизнисмена, једног који је све у животу постигао захваљујући наследству и транге-франге потезима, и другог који се попео на врх листе најбогатијих људи света захваљујући визионарству и иновацији, заличио је улагачима на добар оквир који би могао да обезбеди наставак раста тржишта акција. Овој оцени нису засметале ни друге контрадикторности коалиције ова два човека, између осталог и чињеница да један ниподаштава транзицију ка „зеленој” енергији, док је други бизнис засновао на производњи електричних возила и промовисању обновљиве енергије.

У два и по месеца, од победе Трампа на изборима у новембру до његове инаугурације у јануару, реперни индекс америчког тржишта акција, индекс S&P 500, укњижио је раст од око пет процената. Ово је био бонус на већ изузетну годину са добицима већим од 20 одсто, а убрзо затим овај берзански показатељ достигао је историјски највишу вредност, премашивши ниво од 6.000 поена.

Но проблеми су почели да се ређају када је на дневни ред стигла примена нове америчке трговинске политике која за базични циљ има смањивање високог америчког трговинског дефицита, а све како би се „Америка учинила поново великом”. У последње четири године америчка привреда је имала годишњи дефицит од преко хиљаду милијарди долара у трговини робом, који је тек делимично ублажен суфицитом услуга који је годинама на стабилним нивоима.

Први рафал пробних царина испаљен је почетком фебруара ка суседним земљама, Мексику и Канади, те највећем трговинском партнеру Кини. Истина, ова иницијална баражна паљба брзо је редефинисана након што су амерички суседи показали кооперативност и обећали да ће сузбити илегалне прелазе и трговину дрогом на својим границама са САД, али је пауза у примени царина потрајала тек пар седмица. Почетком марта обновљене су царине за Канаду и Мексико од по 25 процената, са изузецима за поједине робе, док су нове царине уведене и за кинески увоз, поврх иницијалних десет процената.

Осим циљања ових земаља, нова америчка администрација је увела и царине од 25 процената на увоз челика и алуминијума, те најавила реципрочне царине за све остале трговинске партнере, што је мера која се очекује почетком априла након израде студија које би требало да „измере” однос према свакој појединачној земљи. Еврозона је реципрочне мере према САД одложила за средину априла, док је Кина делимично узвратила ударац, али са нескривеним задовољством тренутног расплета ситуације с обзиром на Трампове оригиналне (предизборне) планове. За ову земљу, која представља јединог истинског такмаца САД на глобалном нивоу, и која се увелико налази под технолошким санкцијама америчке стране, Трамп је најављивао линеарне царине на сву робу од 60 процената.

И Кина и еврозона, читај Немачка, спремне су дочекале Трампов протекционизам и повећале планиране фискалне подстицаје како би подржале националне привреде које се већ неко време налазе пред великим изазовима. Немачка привреда већ две године таљига око нултог раста или благог минуса, док се Кина суочава са великом кризом на тржишту некретнина, те и даље слабом потрошњом бизниса и домаћинстава, што фактички траје од изласка земље из пандемије.

С друге стране, америчка привреда је под налетом Трампових мера почела да губи тло након раста од скоро три одсто у протеклој години. Лична потрошња која чини гро БДП-а ове земље почела је да слаби, а поједини рани показатељи говоре да би привредна активност у првом тромесечју могла после дужег времена да буде негативна. На слабљење америчке привреде указао је и овонедељни састанак ФЕД-а који је очекивано задржао каматну стопу непромењену, али и смањио изгледе привредног раста у текућој години.

У односу на децембарску прогнозу од 2,1 одсто, сада се привредни раст у 2025. години очекује на 1,7 одсто, док би базна инфлација могла износити 2,8 одсто у односу на ранију процену од 2,5 одсто. Велики део ових погоршаних очекивања у вези с инфлацијом последица је Трампове царинске политике, премда је ФЕД саопштио да би ови утицаји могли бити краткотрајног карактера. Но остаје несумњива опасност да би америчка привреда могла доживети сценарио стагфлације, што је економска појава када инфлација расте успркос слабљењу привредног раста.

Инвеститори на Њујоршкој берзи већ су препознали ове страхове и средином марта, први пут после 17 месеци, забележена је техничка корекција индекса S&P 500, која означава смањење од десет процената од претходно достигнутог максимума. Овај берзански пад прилично је уздрмао америчку јавност па анкете већ сада показују да више од половине грађана, укључујући и једног од три републиканца, не оцењују добро Трампову економску политику у страху од нове инфлације. Из Беле куће умирују јавност саопштењима да би могао да уследи краткорочан бол пре него што заживи нови привредни модел и производња се врати у САД.

Иако је у прошлом мандату Трамп снагу америчке привреде често мерио стањем на берзи, сада је у овим околностима окренуо плочу. Његов бизнис партнер у политици, Маск, тешко да може да скрене поглед с тржишта – „Тесла” је изгубио целокупан раст вредности добијен с доласком Трампа, а акције су од почетка године у минусу преко 40 процената. И док ће Маск пробати да овај губитак надокнади одлукама на политичком терену, просечан Американац нема много избора – наставак овакве економске политике извесно ће водити паду поверења новог америчког председника.

*Главни брокер у брокерској кући „Momentum securities”