Преминуо књижевник Радивој Шајтинац

Преминуо је Радивој Шајтинац, угледни српски књижевник и члан Српског књижевног друштва.

Рођен је 1949. године у Зрењанину. После завршене гимназије у родном граду студирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Био је члан Српског књижевног друштва, Друштва књижевника Војводине и Српског ПЕН-а, као и један од оснивача и две деценије главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу „Улазница”.

Писао је поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бавио се драматургијом, а и преводио с руског и енглеског језика. Објавио је књиге песама: „Оружје људски рањено” (1970), „Шуми се враћају прагови” (1974), „Даровно путовање” (1978), „Панглосов извештај” (1982), „Сузе у луна-парку” (1987), „Оченаш на Тајмс скверу” (1991), „Оловни долов” (1995), „Лед и млеко” (2003), (за коју је добио Награду „Књига године ДКВ”), „Пси верса” (2005), „Кањишка монотипија” – двојезично издање на српском и мађарском (2007), „Стара кантина” (2011), „Северни изговор” (2011), „Псећа суза” (2014), „Ди”(2014), „Непознавање природе” (2017), „Авети Атара” (2020).

Његове су књиге прозе: „Банатска читанка” (три издања: 1991, 2005. и 2008, за коју је добио Награду „Карољ Сирмаји” 1991. године), „Мој бегејски део света” (1994), „Бајке о грму” (1995), „Чеховија” (1996), за коју је добио награду „Стеван Пешић”, „Вез у ваздуху” (1998), „Жртве бидермајера” (2000), „Сибилски гласови” (2001), „Нада станује на крају града” (са Угљешом Шајтинцем, 2002), „Водено дете” (2004), „Причица” (2005), за коју је добио Награду „Димитрије Митриновић”, „Кинеско двориште” (2006), „Лyрик-клиник” (2009), „Дилинкуца” (са Људмилом Шајтинац, 2012), „Порцелан” (2017), „Сува игла” (2019) и „Пелерина” (2020), „Микеланђелов помоћник” (2023).

Књиге есеја: „Демогоргон” (1990), „Хотел Чарнојевић” (1989), „Хајка на Актеона” (1997).

Писао је и драмска дела: „Цвеће и смрт старог Луке”, „Љупчетови снови – поетско позорје за децу”, „Банатикон”, „Стева Светликов”, „Атлантска веза”, „Паорска грозница”.

Поезија, проза и есеји Радивоја Шајтинца превођени су на енглески, немачки, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски, румунски, пољски, фински, турски, словачки и грчки језик.

Роман „Жртве бидермајера” објављен је у преводу на енглески у едицији „Српска проза у преводу” (Serbian Prose in Translation) у издању „Геопоетике” 2012. године. Друго издање овог романа објавио је 2015. амерички издавач „Blooming Twig Books” из Њујорка.

Радивој Шајтинац је лауреат награде Фонда „Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет за 2019. годину.

За књигу поезије „Авети атара” (2020) награђен је 2021. наградама „Ђура Јакшић” и „Васко Попа”.