Плате јавне, награде тајне

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Баснословне плате директора словеначких јавних предузећа и оних која су у већинском власништву парадржавних фондова (КАД, капиталски фонд, и СОД, одштетни фонд) изазвале су мноштво афера од којих су неке окончане не само револтом јавности него и протестима радника. Власт се труди да појаву заузда, па је зараде јавних службеника од 2004. наовамо ставила на „стуб срама”, тачније на Интернет, као што то чине и неке друге земље ЕУ. Прецизан списак зарада јавних делатника објављује сваког месеца Агенција за јавноправне евиденције и услуге.

Податке које Агенција сме да представи пореским обвезницима прописује закон о доступу информација од јавног значаја. Цифре се новелирају сваког месеца, а регистар обухвата функцију и висину, али не и идентитет примаоца плате. Медији су, захваљујући Интернету који је преузео улогу моралног коректива, тако ускраћени за тему која је годинама подизала тензије у народу. Директорка Центра за школовање одраслих „Цене Штупар”, на пример, примала је 2004. месечно 6.666 евра нето. У љубљанској општини нису крили изненађење због висине њене плате, уз ограду да школа „из месеца у месец” оцењује директоркин успех. Тада је процурело да и директорка апотекарских установа у Љубљани зарађује 4.160 евра нето, док се директор „Фестивала Љубљана” задовољио са 3.500 евра.

Директорка Завода за техничко школовање добила је 3.333 евра, а шире огорчење подстиче сазнање да је директорка љубљанског Зоолошког врта месечно зарађивала 6.250 евра нето. Поређења ради, тадашњи словеначки премијер Јанез Јанша примао је свега 24 евра више од директорке Зоо-врта.

Рачунски суд, институција која контролише рационалност потрошње јавног буџета, утврдио је 2005. многе неправилности у јавним предузећима, као и у оним у већинском власништву државе. Откривени су пропусти и по општинама, јер су многе заборавиле да обликују мерила за одређивање плата директора, што је довитљивим појединцима, трабантима странака на власти, дало шансу за лов у мутном.

Највећи несклад пронађен је у љубљанској електродистрибуцији, чији је шеф годишње примао 36.000 евра више од градоначелника. Неприкосновени шампион по висини зараде био је, ипак, директор љубљанског аеродрома са 187.500 евра годишње.

Притиснута одијумом бирача, влада се латила „интервентних мера” и 2005. срезала до тада висока примања државних чиновника. „Нико у јавном сектору не може имати плату вишу од председника владе или председника републике”, изјавио је тада Грегор Вирант, министар за јавну управу, најавивши законске рестрикције тамо где „настају највеће аномалије”. Створио је скалу према којој највиша плата јавних службеника у фирмама чији је оснивач општина не сме да пређе 4.133 евра, а у онима чији је оснивач држава – 5.230 евра. Реформа платног система који је према Вирантовом моделу подељен на разреде, застала је због незадовољства судија који су и дан-данас у белом штрајку. Отуда је једини важећи пропис по питању „јавних плата” закључак владе из 1998, који одређује да највиша плата у јавном предузећу може бити шест пута већа од просека израчунатог између основне плате у држави и плате у бранши. Што је тада омогућило директору осигуравајућег друштва „Триглав” да прима око 8.000 евра месечно, мада је то три пита мање од суме коју прима данас, јер државна предузећа захваљујући спрези власти и капитала заобилазе владине смернице у нади да ће их заобићи презапослени надзорници.

Председник управе „Триглава” Андреј Коцич данас прима 23.500 евра месечно, што је за 8.000 евра више од његовог претходника који је жестоко критикован због високе плате.

Спорадична новинарска открића о платним девијацијама водећих људи у јавним предузећима нису тако честа као пре четири године, али су зато у жижи интересовања седме силе тзв. награде. Директори здравствених установа су себи недавно доделили између 10.000 и 15.000 евра на име „награде”. Иако здравство нема пара, само за поменуто награђивање у септембру је потрошено 175.000 евра.

Медији данима извештавају о скандалозној исплати 320.000 евра награде, коју је вођство државног осигуравајућег друштва „Триглав” себи наменило почетком седмице. Марко Крижановски, председник управе „Петрола”, добио јенаграду у висини од 164.000 евра. Иако је износ награде одређен индивидуалним уговорима, словеначки премијер Борут Пахор јавно је осудио описану појаву, посебно у доба растуће финансијске кризе.

Стручњаци упозоравају да висина плата није једини проблем у јавним предузећима. Тврде да је неприхватљиво што у Словенији 85 до 90 одсто плате саставља „фиксни део”, док је на Западу то фиксирано на 35 до 70 одсто зараде. Зато директори у Словенији остварују готово једнаке плате без обзира на обим пословања, док у развијеним државама ЕУ зарада директора зависи првенствено од успеха предузећа.