Plate javne, nagrade tajne

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Basnoslovne plate direktora slovenačkih javnih preduzeća i onih koja su u većinskom vlasništvu paradržavnih fondova (KAD, kapitalski fond, i SOD, odštetni fond) izazvale su mnoštvo afera od kojih su neke okončane ne samo revoltom javnosti nego i protestima radnika. Vlast se trudi da pojavu zauzda, pa je zarade javnih službenika od 2004. naovamo stavila na „stub srama”, tačnije na Internet, kao što to čine i neke druge zemlje EU. Precizan spisak zarada javnih delatnika objavljuje svakog meseca Agencija za javnopravne evidencije i usluge.

Podatke koje Agencija sme da predstavi poreskim obveznicima propisuje zakon o dostupu informacija od javnog značaja. Cifre se noveliraju svakog meseca, a registar obuhvata funkciju i visinu, ali ne i identitet primaoca plate. Mediji su, zahvaljujući Internetu koji je preuzeo ulogu moralnog korektiva, tako uskraćeni za temu koja je godinama podizala tenzije u narodu. Direktorka Centra za školovanje odraslih „Cene Štupar”, na primer, primala je 2004. mesečno 6.666 evra neto. U ljubljanskoj opštini nisu krili iznenađenje zbog visine njene plate, uz ogradu da škola „iz meseca u mesec” ocenjuje direktorkin uspeh. Tada je procurelo da i direktorka apotekarskih ustanova u Ljubljani zarađuje 4.160 evra neto, dok se direktor „Festivala Ljubljana” zadovoljio sa 3.500 evra.

Direktorka Zavoda za tehničko školovanje dobila je 3.333 evra, a šire ogorčenje podstiče saznanje da je direktorka ljubljanskog Zoološkog vrta mesečno zarađivala 6.250 evra neto. Poređenja radi, tadašnji slovenački premijer Janez Janša primao je svega 24 evra više od direktorke Zoo-vrta.

Računski sud, institucija koja kontroliše racionalnost potrošnje javnog budžeta, utvrdio je 2005. mnoge nepravilnosti u javnim preduzećima, kao i u onim u većinskom vlasništvu države. Otkriveni su propusti i po opštinama, jer su mnoge zaboravile da oblikuju merila za određivanje plata direktora, što je dovitljivim pojedincima, trabantima stranaka na vlasti, dalo šansu za lov u mutnom.

Najveći nesklad pronađen je u ljubljanskoj elektrodistribuciji, čiji je šef godišnje primao 36.000 evra više od gradonačelnika. Neprikosnoveni šampion po visini zarade bio je, ipak, direktor ljubljanskog aerodroma sa 187.500 evra godišnje.

Pritisnuta odijumom birača, vlada se latila „interventnih mera” i 2005. srezala do tada visoka primanja državnih činovnika. „Niko u javnom sektoru ne može imati platu višu od predsednika vlade ili predsednika republike”, izjavio je tada Gregor Virant, ministar za javnu upravu, najavivši zakonske restrikcije tamo gde „nastaju najveće anomalije”. Stvorio je skalu prema kojoj najviša plata javnih službenika u firmama čiji je osnivač opština ne sme da pređe 4.133 evra, a u onima čiji je osnivač država – 5.230 evra. Reforma platnog sistema koji je prema Virantovom modelu podeljen na razrede, zastala je zbog nezadovoljstva sudija koji su i dan-danas u belom štrajku. Otuda je jedini važeći propis po pitanju „javnih plata” zaključak vlade iz 1998, koji određuje da najviša plata u javnom preduzeću može biti šest puta veća od proseka izračunatog između osnovne plate u državi i plate u branši. Što je tada omogućilo direktoru osiguravajućeg društva „Triglav” da prima oko 8.000 evra mesečno, mada je to tri pita manje od sume koju prima danas, jer državna preduzeća zahvaljujući sprezi vlasti i kapitala zaobilaze vladine smernice u nadi da će ih zaobići prezaposleni nadzornici.

Predsednik uprave „Triglava” Andrej Kocič danas prima 23.500 evra mesečno, što je za 8.000 evra više od njegovog prethodnika koji je žestoko kritikovan zbog visoke plate.

Sporadična novinarska otkrića o platnim devijacijama vodećih ljudi u javnim preduzećima nisu tako česta kao pre četiri godine, ali su zato u žiži interesovanja sedme sile tzv. nagrade. Direktori zdravstvenih ustanova su sebi nedavno dodelili između 10.000 i 15.000 evra na ime „nagrade”. Iako zdravstvo nema para, samo za pomenuto nagrađivanje u septembru je potrošeno 175.000 evra.

Mediji danima izveštavaju o skandaloznoj isplati 320.000 evra nagrade, koju je vođstvo državnog osiguravajućeg društva „Triglav” sebi namenilo početkom sedmice. Marko Križanovski, predsednik uprave „Petrola”, dobio jenagradu u visini od 164.000 evra. Iako je iznos nagrade određen individualnim ugovorima, slovenački premijer Borut Pahor javno je osudio opisanu pojavu, posebno u doba rastuće finansijske krize.

Stručnjaci upozoravaju da visina plata nije jedini problem u javnim preduzećima. Tvrde da je neprihvatljivo što u Sloveniji 85 do 90 odsto plate sastavlja „fiksni deo”, dok je na Zapadu to fiksirano na 35 do 70 odsto zarade. Zato direktori u Sloveniji ostvaruju gotovo jednake plate bez obzira na obim poslovanja, dok u razvijenim državama EU zarada direktora zavisi prvenstveno od uspeha preduzeća.