Корак у дубоку прошлост Земље

Како изгледа фосилизовани водоземац стар више од 290 милиона година, длака мамута, мрав окамењен у ћилибару, фосилизоване кости сисара из доба миоцена или фосилизоване дршке кринова... могу да виде сви они који дођу у Галерију Природњачког музеја на Калемегдану. Ту је јуче отворена изложба „Фосилизација” аутора дипл. инжењера Ранка Пејовића, кустоса палеозоолога.

Посета овој изложби је корак у дубоку прошлост Земље, у процесе који су обликовали живот на планети у току више милијарди година. На изложби су представљени фосили као сведочанства еволуције, климатских промена и великих геолошких догађаја који су оставили неизбрисив траг у историји „трећег камена” од Сунца.

– Изложбом „Фосилизација” почињемо овогодишњу сезону наших поставки и то не само у овом простору на Калемегдану. Јер, у недостатку адекватног простора, а с обзиром на то да баштинимо велики број предмета организујемо и путујуће изложбе по Србији и региону. Овом поставком Ранко Пејовић води нас на путовање у прошлост, у процес фосилизације која није само природни феномен, већ је метафора за трајност, сигурност, дуговечност, али и пролазност. Враћамо се милијардама година уназад. Експонати су трагови времена, али нису то само обични трагови прошлости, фосили су сведоци прошлости. Сведоци и докази еволуције и тога колико је наша планета осетљива, променљива, али и јака да одржи живот – рекао је Славко Спасић, директор Природњачког музеја.

Ова поставка је више од научне. Она је авантура у прошлост и намењена је свим узрастима – од најмлађих љубитеља науке до стручњака које занима палеонтологија, геологија и еволуција живота.

Овом изложбом аутор је хтео да покаже процесе који доводе до нечега што остаје у вечности, а то је живот.

– Окружени смо фосилима, а да тога нисмо и свесни. Реч је о историји живота која траје милијардама година, а на изложби су приказани само неки од примера те историје. Они су ту да нам што сликовитије и једноставније прикажу начин на који су остали сачувани кроз дуги низ година. Акценат изложбе је и на времену и покушају да разумемо то време које је неопходно да би један од ових процеса био успешан. На изложби смо окружени производима фосилизације – фосилима. Скоро бих могао рећи да смо окружени нашим прецима – нагласио је Пејовић.

Представљено је 80 експоната старости од око три и по милијарди година па до неких „млађих дана” историје планете. Експонати су из Србије, региона, али и других делова планете – Аустралије, Америке, из Пољске, Немачке...

– Највећи број експоната потиче из Природњачког музеја, а један део узорака је са Рударско-геолошког факултета. Међу њима је узорак нафте и две стене – глинац и шкриљац – рекао је Пејовић.

Изложбу је отворила проф. др Катарина Богићевић са Рударско-геолошког факултета у Београду, иначе некадашњи Пејовићев ментор. Аутори сценографије и дизајна су Биљана Совиљ и Ања Марчетић.

Изложба је реализована уз помоћ Министарства културе, али и породице Беко, Милана и Маје, као и Департмана за економску геологију Рударско-геолошког факултета у Београду.

Природњачки музеј чува више од два милиона експоната и један је од најпосећенијих музеја у Србији, али и даље нема адекватан простор за све оно што баштини.

Најстарији експонат алге из Аустралије

Најстарији експонат на изложби су фосилизовани строматолити из Аустралије, чија се старост процењује на око 3,5 милијарде година. Строматолити и дан-данас постоје. Реч је о модрозеленим алгама, које су се први пут у еволуцији живог света појавиле пре око 3,8 милијарде година. Пронађене су у различитим деловима света – у Канади, Аустралији, Русији…