Медведев: Русија остаје председничка држава

Специјално за „Политику“
Москва, 12. децембра – Председнички карактер власти у Русији и федеративно уређење се неће мењати у догледној будућности, рекао је данас руски председник Медведев на научној конференцији посвећеној петнаестогодишњици доношења Првог устава Руске Федерације.

„Све што се тиче права и слобода, председничког карактера наше државе, федералног уређења – то се не сме мењати никад или, у сваком случају, у историјској перспективи”, истакао је Медведев објаснивши да би, у супротном, дошло до претње постојању државе Руска Федерација.

„Ако се нешто слично догоди, последице могу бити крајње тешке”, нагласио је руски председник.

Ипак, он није искључио могућност даљих корекција устава.

„Да ли су могуће било какве измене устава у будућности? На то питање, по мом мишљењу, може се дати потврдан одговор”, рекао је Медведев.

Председник Русије је истакао да норме и вредности устава морају бити познате и јасне свакоме у земљи због превазилажења „правног нихилизма” (статистика каже да веома мали број грађана Русије познаје садржину највишег правног акта земље, и законе, а ту чињеницу Медведев је већ на почетку свог мандата назвао „правним нихилизмом”, и за приоритет нове власти одредио „превазилажење правног нихилизма“).

Он је подсетио да је још 1994. године у првој посланици тадашњег председника Русије први део био посвећен реализацији норми устава, и да су већ тада за основне принципе законодавног рада проглашени систематичност законодавства, правна „економија” и јединство правног система.

 „Сви ти принципи, исто као фундаменталне вредности устава – слобода, демократија, праведност – остају за нас првостепене и актуелне”, изјавио је председник РФ.

„Доношење устава означило је опредељење руског човека у корист слободног и прогресивног развоја, кардиналних измена политичких и економских односа у корист социјалне државе и праведно организованог друштва, високог престижа права и независног суда, развоја федерализма и пуновредне локалне управе.”

Тај историјски догађај Медведев је назвао преломном тачком у руској и светској историји, зато што га је својом вољом утврдио народ.
Председник Русије је објаснио да је доношење Првог устава било резултат „друштвеног договора” о путевима дугорочног развоја земље, без обзира на веома сложену ситуацију у држави и на нимало просте политичке процесе. Па ипак, тај устав је постао „драгоцена платформа за будуће деценије” и „донео нову сигурност држави створивши простор за слободан развој сваког човека посебно, и друштва уопште. У томе се он разликује од претходних устава ове државе”, нагласио је Медведев.

Пуних петнаест година измене устава биле су табу тема, иако су изазови били велики. Поменућемо само опредељење великог броја грађана Русије да промене устав како би тадашњи председник Путин могао остати на власти. До промена је ових дана ипак дошло – председнички мандат је са четири, продужен на пет година, а мандат делегата Државне думе са четири, на пет. Поред тога, у устав је ушла и одредба да влада мора једном годишње да подноси извештај парламенту о свом раду.

Устав се мења „да би се решавали проблеми, а не да би се створио било који модел. Устав није канон дат одозго, него резултат друштвеног договора, а договори, као што је познато, могу да се мењају”, објаснио је Медведев.

Петнаестогодишњица доношења устава обележена је бројним манифестацијама и митинзима широм Русије.

Љубинка Милинчић

------------------------------------------------------------

Инцидент

Говор Медведева у Кремљу прекинут је необичним инцидентом. Док је председник говорио о важности устава, младић који је седео у сали узвикнуо је: „Срамне измене!” Кад је обезбеђење кренуло да изведе „изгредника”, председник је рекао да га оставе на миру јер „Устав се зато и доноси да би свако имао право на изражавање сопствених ставова. То је његов став, треба га уважавати.”

Испоставило се да је младић – заправо новинар издања „Приватни дописник” Роман Доброхотов. Према неким подацима, Доброхотов је један од оснивача омладинског опозиционог покрета „Ми”.