Medvedev: Rusija ostaje predsednička država

Specijalno za „Politiku“
Moskva, 12. decembra – Predsednički karakter vlasti u Rusiji i federativno uređenje se neće menjati u doglednoj budućnosti, rekao je danas ruski predsednik Medvedev na naučnoj konferenciji posvećenoj petnaestogodišnjici donošenja Prvog ustava Ruske Federacije.

„Sve što se tiče prava i sloboda, predsedničkog karaktera naše države, federalnog uređenja – to se ne sme menjati nikad ili, u svakom slučaju, u istorijskoj perspektivi”, istakao je Medvedev objasnivši da bi, u suprotnom, došlo do pretnje postojanju države Ruska Federacija.

„Ako se nešto slično dogodi, posledice mogu biti krajnje teške”, naglasio je ruski predsednik.

Ipak, on nije isključio mogućnost daljih korekcija ustava.

„Da li su moguće bilo kakve izmene ustava u budućnosti? Na to pitanje, po mom mišljenju, može se dati potvrdan odgovor”, rekao je Medvedev.

Predsednik Rusije je istakao da norme i vrednosti ustava moraju biti poznate i jasne svakome u zemlji zbog prevazilaženja „pravnog nihilizma” (statistika kaže da veoma mali broj građana Rusije poznaje sadržinu najvišeg pravnog akta zemlje, i zakone, a tu činjenicu Medvedev je već na početku svog mandata nazvao „pravnim nihilizmom”, i za prioritet nove vlasti odredio „prevazilaženje pravnog nihilizma“).

On je podsetio da je još 1994. godine u prvoj poslanici tadašnjeg predsednika Rusije prvi deo bio posvećen realizaciji normi ustava, i da su već tada za osnovne principe zakonodavnog rada proglašeni sistematičnost zakonodavstva, pravna „ekonomija” i jedinstvo pravnog sistema.

 „Svi ti principi, isto kao fundamentalne vrednosti ustava – sloboda, demokratija, pravednost – ostaju za nas prvostepene i aktuelne”, izjavio je predsednik RF.

„Donošenje ustava označilo je opredeljenje ruskog čoveka u korist slobodnog i progresivnog razvoja, kardinalnih izmena političkih i ekonomskih odnosa u korist socijalne države i pravedno organizovanog društva, visokog prestiža prava i nezavisnog suda, razvoja federalizma i punovredne lokalne uprave.”

Taj istorijski događaj Medvedev je nazvao prelomnom tačkom u ruskoj i svetskoj istoriji, zato što ga je svojom voljom utvrdio narod.
Predsednik Rusije je objasnio da je donošenje Prvog ustava bilo rezultat „društvenog dogovora” o putevima dugoročnog razvoja zemlje, bez obzira na veoma složenu situaciju u državi i na nimalo proste političke procese. Pa ipak, taj ustav je postao „dragocena platforma za buduće decenije” i „doneo novu sigurnost državi stvorivši prostor za slobodan razvoj svakog čoveka posebno, i društva uopšte. U tome se on razlikuje od prethodnih ustava ove države”, naglasio je Medvedev.

Punih petnaest godina izmene ustava bile su tabu tema, iako su izazovi bili veliki. Pomenućemo samo opredeljenje velikog broja građana Rusije da promene ustav kako bi tadašnji predsednik Putin mogao ostati na vlasti. Do promena je ovih dana ipak došlo – predsednički mandat je sa četiri, produžen na pet godina, a mandat delegata Državne dume sa četiri, na pet. Pored toga, u ustav je ušla i odredba da vlada mora jednom godišnje da podnosi izveštaj parlamentu o svom radu.

Ustav se menja „da bi se rešavali problemi, a ne da bi se stvorio bilo koji model. Ustav nije kanon dat odozgo, nego rezultat društvenog dogovora, a dogovori, kao što je poznato, mogu da se menjaju”, objasnio je Medvedev.

Petnaestogodišnjica donošenja ustava obeležena je brojnim manifestacijama i mitinzima širom Rusije.

Ljubinka Milinčić

------------------------------------------------------------

Incident

Govor Medvedeva u Kremlju prekinut je neobičnim incidentom. Dok je predsednik govorio o važnosti ustava, mladić koji je sedeo u sali uzviknuo je: „Sramne izmene!” Kad je obezbeđenje krenulo da izvede „izgrednika”, predsednik je rekao da ga ostave na miru jer „Ustav se zato i donosi da bi svako imao pravo na izražavanje sopstvenih stavova. To je njegov stav, treba ga uvažavati.”

Ispostavilo se da je mladić – zapravo novinar izdanja „Privatni dopisnik” Roman Dobrohotov. Prema nekim podacima, Dobrohotov je jedan od osnivača omladinskog opozicionog pokreta „Mi”.