Динкић сумња, Шкундрић верује

Не постоје правне ни финансијске гаранције да ће преко територије Србије прећи магистрални гасовод Јужни ток, те нема потребе да Србија жури с продајом Нафтне индустрије Србије, рекао је јуче вицепремијер и министар за економију Млађан Динкић, на седници одбора за индустрију и приватизацију у Скупштини Србије.

С друге стране, министар енергетике Петар Шкундрић насупрот тврдњама колеге Динкића изјавио је да влада није променила преговарачку платформу и да је ратификовани енергетски споразум Србије и Русије најважнија гаранција да ће се пројекти и реализовати, признавши да су Руси, нажалост, одбили да дају финансијске гаранције.

Због тога што Русија упорно одбија да потпише посебан уговор којим ће гарантовати градњу Јужног тока, министар Динкић позвао је парламент да утиче на владу да не пристане на продају НИС-а, већ да се иде у фазну продају компаније, сада 25 одсто, а остатак када крене изградња гасовода Јужни ток. То је један од начина да се наша земља заштити од обећања и речи које у овом тренутку Руси једино нуде, категоричан је он.

Динкић је објаснио да меморандум који предлаже руска страна није обавезујући и као пример навео два таква документа између Србије и Русије. Један је из 2006. године и односи се на сарадњу нафтно-гасне привреде, а други је о клириншком дугу којим се Русија обавезала да на име дуга бившег СССР-а ревитализује Ђердап, рекао је Динкић и навео да је руска страна после тога тражила од Србије да доплати 100 милиона долара.

Динкић је навео да су неки чланови владе изјавили да „тиме што нећемо тражити гаранције, а продајемо НИС, чувамо Косово и убрзавамо пут ка ЕУ”, додајући да ако ће се тиме што се НИС продаје Русима сачувати Косово и убрзати европске интеграције, да је он први спреман да поклони компанију, али да је то апсолутна бесмислица.

А министар Шкундрић тврди да се преговори о енергетском аранжману с Русијом настављају и да Србија треба да преговара до краја бранећи своје интересе, јер би неуспех у преговорима с Русијом могао значајно да утиче на међудржавне односе двеју земаља.

(/slika2)Шкундрић је додао да Руси сматрају да је споразум потписан у Москви довољна гаранција да ће сва три пројекта (НИС, гасовод Јужни ток и изградња складишта гаса у Банатском Двору) бити реализована. Он је поновио да и даље сматра да је енергетски аранжман с Русијом најбољи стратешки и развојни пројекат из кога би Србија могла да извуче корист, али није могао да одговори на питање министра Динкића када ће Србија добити 400 милиона евра у готовом, јер то није дефинисано ни протоколом, ни споразумом.

Министар Динкић је предочио и да су његови чланови преговарачког тима пре неколико дана добили налог из владе да се промени преговарачка платформа о енергетском споразуму с Русијом, после чега је Чедомир Јовановић, лидер Либерално демократске партије, затражио да се каже од кога је добијен тај налог и како то да Петар Шкундрић тврди да је платформа за преговоре остала иста, а министар Динкић да је промењена. Тим поводом министар Динкић је рекао да такав налог није стигао ни од једног министра нити политичара, већ од неког ко је у рангу члана преговарачког тима.

Јовановић је приметио да у историји српског парламентаризма није било да се два министра из исте владе разилазе око овако важних питања, што је Ненаду Поповићу (ДСС) био шлагворт да упита вицепремијера зашто седи у влади у којој нема подршку својих коалиционих партнера.

Лидер ЛДП-а затражио је од министра енергетике да отворено каже да ли је тачно да је потписивање споразума завршена ствар и да ће споразум бити финализован наредне недеље. Он је апеловао и на чланове скупштинских одбора за приватизацију и индустрију да затраже од владе да се преговори о продаји НИС-а и замрзну све док Уставни суд не каже да ли је таква продаја противуставна. Јовановић је затражио и да се Уставни суд по хитном поступку изјасни о уставности споразума, како после не би било касно.

Ненад Поповић је тврдио да су најновије процене, на којима почива и она коју је радио „Дилоит Србија”, да би у овом часу за НИС уместо 400 милиона евра могло да се добије 118 милиона евра, због економске кризе и великог пада цене сирове нафте.