Dinkić sumnja, Škundrić veruje

Ne postoje pravne ni finansijske garancije da će preko teritorije Srbije preći magistralni gasovod Južni tok, te nema potrebe da Srbija žuri s prodajom Naftne industrije Srbije, rekao je juče vicepremijer i ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić, na sednici odbora za industriju i privatizaciju u Skupštini Srbije.

S druge strane, ministar energetike Petar Škundrić nasuprot tvrdnjama kolege Dinkića izjavio je da vlada nije promenila pregovaračku platformu i da je ratifikovani energetski sporazum Srbije i Rusije najvažnija garancija da će se projekti i realizovati, priznavši da su Rusi, nažalost, odbili da daju finansijske garancije.

Zbog toga što Rusija uporno odbija da potpiše poseban ugovor kojim će garantovati gradnju Južnog toka, ministar Dinkić pozvao je parlament da utiče na vladu da ne pristane na prodaju NIS-a, već da se ide u faznu prodaju kompanije, sada 25 odsto, a ostatak kada krene izgradnja gasovoda Južni tok. To je jedan od načina da se naša zemlja zaštiti od obećanja i reči koje u ovom trenutku Rusi jedino nude, kategoričan je on.

Dinkić je objasnio da memorandum koji predlaže ruska strana nije obavezujući i kao primer naveo dva takva dokumenta između Srbije i Rusije. Jedan je iz 2006. godine i odnosi se na saradnju naftno-gasne privrede, a drugi je o klirinškom dugu kojim se Rusija obavezala da na ime duga bivšeg SSSR-a revitalizuje Đerdap, rekao je Dinkić i naveo da je ruska strana posle toga tražila od Srbije da doplati 100 miliona dolara.

Dinkić je naveo da su neki članovi vlade izjavili da „time što nećemo tražiti garancije, a prodajemo NIS, čuvamo Kosovo i ubrzavamo put ka EU”, dodajući da ako će se time što se NIS prodaje Rusima sačuvati Kosovo i ubrzati evropske integracije, da je on prvi spreman da pokloni kompaniju, ali da je to apsolutna besmislica.

A ministar Škundrić tvrdi da se pregovori o energetskom aranžmanu s Rusijom nastavljaju i da Srbija treba da pregovara do kraja braneći svoje interese, jer bi neuspeh u pregovorima s Rusijom mogao značajno da utiče na međudržavne odnose dveju zemalja.

(/slika2)Škundrić je dodao da Rusi smatraju da je sporazum potpisan u Moskvi dovoljna garancija da će sva tri projekta (NIS, gasovod Južni tok i izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru) biti realizovana. On je ponovio da i dalje smatra da je energetski aranžman s Rusijom najbolji strateški i razvojni projekat iz koga bi Srbija mogla da izvuče korist, ali nije mogao da odgovori na pitanje ministra Dinkića kada će Srbija dobiti 400 miliona evra u gotovom, jer to nije definisano ni protokolom, ni sporazumom.

Ministar Dinkić je predočio i da su njegovi članovi pregovaračkog tima pre nekoliko dana dobili nalog iz vlade da se promeni pregovaračka platforma o energetskom sporazumu s Rusijom, posle čega je Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, zatražio da se kaže od koga je dobijen taj nalog i kako to da Petar Škundrić tvrdi da je platforma za pregovore ostala ista, a ministar Dinkić da je promenjena. Tim povodom ministar Dinkić je rekao da takav nalog nije stigao ni od jednog ministra niti političara, već od nekog ko je u rangu člana pregovaračkog tima.

Jovanović je primetio da u istoriji srpskog parlamentarizma nije bilo da se dva ministra iz iste vlade razilaze oko ovako važnih pitanja, što je Nenadu Popoviću (DSS) bio šlagvort da upita vicepremijera zašto sedi u vladi u kojoj nema podršku svojih koalicionih partnera.

Lider LDP-a zatražio je od ministra energetike da otvoreno kaže da li je tačno da je potpisivanje sporazuma završena stvar i da će sporazum biti finalizovan naredne nedelje. On je apelovao i na članove skupštinskih odbora za privatizaciju i industriju da zatraže od vlade da se pregovori o prodaji NIS-a i zamrznu sve dok Ustavni sud ne kaže da li je takva prodaja protivustavna. Jovanović je zatražio i da se Ustavni sud po hitnom postupku izjasni o ustavnosti sporazuma, kako posle ne bi bilo kasno.

Nenad Popović je tvrdio da su najnovije procene, na kojima počiva i ona koju je radio „Diloit Srbija”, da bi u ovom času za NIS umesto 400 miliona evra moglo da se dobije 118 miliona evra, zbog ekonomske krize i velikog pada cene sirove nafte.