Водоник гориво будућности

Директор „Електропривреде Србије” Душан Живковић изјавио је јуче да је та компанија почела анализу могућности и оправданости коришћења постројења за производњу и складиштење водоника и горива на бази тог хемијског елемента. Циљ тих анализа, према његовим речима, јесте да се укаже на могућности водоника и како ЕПС може покренути његову употребу у свом пословном процесу. Живковић је истакао да је глобално тржиште зеленог водоника у експанзији, као и да је његова употреба за српску привреду изазов, али и прилика у процесу декарбонизације. „Посебно имајући у виду да енергетска транзиција и декарбонизација нису реалност само енергетике већ и целе привреде и целог друштва. ’Електропривреда Србије’ има жељу и посвећена је томе да буде лидер у овим трансформацијама”, рекао је Живковић на конференцији „Зелени водоник као путоказ енергетске транзиције”, преноси Танјуг.

Говорећи о анализи могућих постројења за производњу и складиштење водоника и горива на бази тог хемијског елемента, Живковић истиче да је потребно одредити локације, величину и начин употребе тих погона. „Циљ је складиштење енергије, диверсификација складишта, смањење потрошње фосилних горива за производњу енергије, генерално повећање енергетске ефикасности производње енергије, као и интеграција варијабилних ОИЕ и оптимизација електроенергетског биланса ЕПС-а”, навео је Живковић.

Кластер за пројекте водоника је изузетно важан и ми смо се окупили на конференцији о водонику да бисмо направили мрежу људи који ће се у будућности бавити водоником, изјавио је јуче декан Машинског факултета у Београду Владимир Поповић. Додао је да верује да је водоник гориво будућности и да ћемо, хтели не хтели, морати да идемо у том правцу, јер околности и све што се дешава у свету нас тера у том правцу.

„Видимо да је енергетика кључно светско питање, да се вероватно сви ратови који се тренутно воде, воде због енергетике, тако да то говори колико је ова тема важна”, рекао је он на другој београдској Међународној конференцији о водонику – „Зелени водоник као путоказ енергетске транзиције”.

Одговарајући на питање где је шанса Србије када је реч о коришћењу водоника, оценио је да Србија као мала земља не може да буде кључни фактор у развоју технологије и да ће она примењивати технологије које се развијају.

„Ми морамо ту да будемо укорак са догађањима. Срећом, имамо и друге изворе енергије и све њих би требало да чувамо. Ово никако не значи да се одричемо и хидропотенцијала и свих других потенцијала, па чак и угља, онолико колико можемо да га користимо”, навео је Поповић.

Амбасадор Јапана у Србији Акира Имамура изјавио је да је Јапан водећа земља у свету када је у питању прелазак на технологију водоника и прва земља која је комерцијализовала возила са горивним ћелијама. „Број патената који Јапан има у области технологије водоника највећи је на свету, а наша домаћинства сада почињу да користе горивне ћелије за производњу електричне енергије”, рекао је Имамура на конференцији „Зелени водоник као путоказ енергетске транзиције”. Горивна ћелија је уређај који директно претвара хемијску енергију горива (најчешће водоника) у електричну енергију кроз лектрохемијску реакцију с кисеоником, а без сагоревања.

Шеф јединице за гас у Секретаријату енергетске заједнице Предраг Грујичић изјавио је да је мрежа за природни гас у Европској унији дуга око 200.000 километара, а да је само 2.000 километара мреже намењено искључиво водонику. „Процењује се да ће се до 2030. године, од 15 до 20 одсто мреже природног гаса преусмерити на мрежу за водоник када је у питању Европска унија, а претпостављам да ће слична ситуација бити и у Србији”, рекао је он, додајући да не  постоје велики помаци у примени водоничне технологије у нашој земљи. „Када се заврши рат у Украјини, вероватно ће Србија и Украјина бити прве земље које ће покренути пројекте повезивања кроз водоничне долине са својим суседима из држава чланица Европске уније”, навео је Грујичић.