Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Незапосленост подгрева анархизам

Незапосленост подгрева анархизам

Агресивни протести младих Грка шокирали су многе широм Европе а забринутост расте будући да се анархистички дух проширио на улице великих европских градова од Москве до Мадрида. Комуницирајући интернетом или СМС порукама, углавном млади људи у европским престоницама организовали су протесте подршке грчким „колегама”, али не занемарујући и незадовољство које тиња и у њиховим локалним срединама. Незапосленост, ниске зараде и неодговарајућа социјална заштита заједнички су проблеми који не само да тиште младе Европљане, већ их „гурају” у руке анархиста и ултралевичара.

У Шпанији, где је стопа незапослености највећа у односу на остале чланице ЕУ и прети да порасте на 20 одсто како се криза продубљује, млади су напали полицијску станицу у Мадриду и Барселони. У Риму и Копенхагену протестанти, углавном левичари, гађали су полицију и уништавали имовину, у Москви су напали амбасаду Грчке, а у Француској је запаљено неколико аутомобила у Бордоу. Анархисти у Турској су фарбом и спрејевима „офарбали” у црвено грчки конзулат у Истанбулу, док је бугарски анархистички покрет у Софији одржао само мирне протесте испред амбасаде Грчке.

Иако су по много чему грчки протести другачији од осталих, пре свега због дубоких корена анархистичке поткултуре у атинској четврти Ексхарија, према оценама појединих аналитичара, догађаји у Грчкој само су почетак агресивне реакције на глобалну економску кризу чије последице се све више осећају.

Напади на артерије капитализма одувек су биле омиљене симболичке акције анархиста и ултралевичарских организација, а актуелан слом појединих либералних оличен у глобалној кризи даје им, чини се, нову енергију. Нарочито, што полако почиње да се открива да су се у већини чланица Европске уније дуго затварале очи на огромну незапосленост међу младима.

(/slika2)Иако је стопа незапослености у Грчкој у септембру била 7,4 одсто, што је мање од просека у зони евра, кључни фактор је то што је незапосленост међу младима од 15 до 24 године чак 22 одсто. Слична стопа незапослености међу младима је у Италији, Француској и Шпанији, које попут Грчке имају искуства са анархистичким протестима.

„Млади Грци, чак и они до 35 година, чине тиху већину грађана који раде прековремено, нису довољно плаћени, презадужени су и несигурни”, саопштила је „Генерација 700 евра”.

Према речима Георга Превалакиса, професора геополитике на Универзитету Сорбона, млади су често принуђени да раде услужне послове иако имају универзитетско образовање. Он додаје да већина деце на улицама Атине нису анархисти већ само тинејџери који имитирају оно што су видели на телевизији или интернету. Због тога млади све чешће виде излаз у насилним акцијама анархиста и ултралевичара.

Н. Радичевић

-----------------------------------------------------------

Затвор за италијанске полицајце

Европски анархисти и антиглобалисти широм Европе пре два дана су извојевали и својеврсну победу. Наиме, суд у Ђенови осудио је на затворску казну пет италијанских полицајаца, укључујући и бившег заменика окружног начелника полиције због „нелегалних хапшења” и „претеривања” у току насилног разбијања антиглобалистичких протеста за време самита Г-8 2001. године, у којима је погинуо један младић.

Бивши заменик окружног начелника полиције Алесандро Перуђини осуђен је на две године и три месеца затвора, док су остали оптужени полицајци добили између 22 и 27 месеци робије.

Према оцени суда, за време демонстрација полиција је фалсификовала извештаје којима је правдала шест хапшења, укључујући утамничење једног адвоката и фоторепортера, тврдећи да је група бацала камење и била агресивна према полицији.

Прошлог месеца суд у Ђенови осудио је још 13 полицајаца на укупно 35 година и седам месеци затвора, док је шеснаесторицу ослободио оптужби.

-----------------------------------------------------------

Генерација 700 евра

„Генерација 700 евра” је група која брани 56 одсто Грка млађих од 30 година који месечно зарађују тај износ. „Генерација 700 евра” има и своје еквиваленте у другим чланицама ЕУ, па су у Шпанији то „Милеуристаси” (1.000 евра), у Немачкој „Генерацион практикум” (генерација приправника), а у Француској „Генерасион прекер” (генерација несигурних).

-----------------------------------------------------------

Професори и студенти траже прекид акција „црнокапуљаша”

Атина, 12. децембра – Седми дан откако трају, нереди и протести у Грчкој нису исти. Данас је очигледније него јуче да су на једној страни анархисти, „црнокапуљаши”, како их овде зову, и на другој страни – пре свега млади, који све прецизније артикулишу своје проблеме и незадовољство системом образовања, укупном економском ситуацијом, страхом од неизвесне будућности.

Док су „црнокапуљаши” седми дан заредом нападали полицајце, млади Атињани, ђаци и студенти, данас су организовали миран протест у центру града, који намеравају да наставе и наредних дана. Професори и учитељи симболично су штитили прилаз универзитетским здањима држећи се за руке, док су млади у протестној поворци, али и у директном ТВ разговору са министром образовања говорили о својим проблемима и потреби да се систем школства мења.

За време свих студентских и других протеста, анархисти и припадници левичарских група територију техничког факултета у Атини и других, у Солуну, претварају у своју базу одакле дејствују. После студентског устанка 1973. против војне хунте који је војска и жандармерија у крви угушила, универзитетска територија има аутономију на коју војне формације и полиција не могу да уђу без посебног одобрења ректора или судских органа. Откривено је да су се управо ту убациле анархистичке групације и да су у универзитетским лабораторијама прављене запаљиве бомбе.

Данас је ректорат донео одлуку да се заједно са студентима потпуно огради од свих оних који са маскама на лицима и црним капуљачама дивљају земљом. Професори и студенти изашли су на улицу испред Техничког факултета и захтевали од анархиста да прекину своје акције.

Анархисти су за то време поново, на тргу Синтагма, испред парламента, напали полицијске кордоне. Каменице су летеле и у другим деловима града. На мети су биле полицијске станице у готово свим атинским општинама. Има повређених међу демонстрантима, али и међу полицајцима.

Све су гласније осуде вандализма младих анархиста од којих се данас ограђују и они који су до јуче налазили разумевање за гнев који је широм земље букнуо после убиства 16-годишњег Александра Јоргопулоса који је погинуо од полицијског метка и који је оправдаван чињеницом да је народу прекипело. Грцима, посланицима, нарочито министру полиције Прокопису Павлопулосу, свима који су се данас са скупштинске трибине извинили породици несрећног Алекса, која је замолила да се његово име више не спомиње и не политизује, све је јасније да је талас протеста који је букнуо широм земље, можда, тињао али да је неочекивана жестина коју је добио вероватно последица добрих припрема, систематског наоружавања каменицама и „Молотовљевим коктелима”.

У Бриселу је премијер Костас Караманлис на првој конференцији за новинаре после почетка нереда у Грчкој јасно поручио да у Грчкој има проблема, економских и свих других као и у осталом делу света, да о свему може да се разговара, али да за насиље које је захватило земљу оправдања нема. Премијер, додуше, није рекао како ће и када оно бити заустављено сем да ће се сигурно преиспитати рад полиције и поручио да ће решавање проблема остати приоритет његове владе која не размишља и неће се бавити новим изборима. Одговарајући на питања новинара који су подсетили да се у влади говорило и о потреби увођења ванредног стања, Караманлис је потврдио да су поједини министри заговарали ту идеју, али да је он био против, јер сматра да у демократији мора да се има стрпљења и смирености.

Јасмина Павловић-Стаменић

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.