Дворци Баната – наслеђе које пропада

Кањижа – Банатски дворци и тврђаве могу постати економски одрживи објекти који ће допринети запошљавању, развоју туризма и унапређењу локалних заједница, али је потребно предузети конкретне кораке ка њиховој ревитализацији. Дворци и тврђаве Баната су вишеструко вредан, али и запостављен ресурс.

Ово су резултати студије која је урађена у оквиру Интеррег прекограничног пројекта под називом: „Раскршћа од архитектонског значаја: међународно учење и истраживање архитектонског наслеђа Војводине и регије Велике јужне равнице”.

Партнери у овом пројекту са стране Мађарске, као чланице Европске уније, су Удружење за омладину, културу, образовање и заштиту животне средине јужне Велике равнице, а из Србије Удружење грађана „Филмска радионица Синемa” из Кањиже. Укупна вредност пројекта је преко 289.000 евра, а српској страни припала је половина од 142.000 евра.

Кањишко удружење обишло је дворце и тврђаве у Банату и констатовало њихово стање, али и понудило закључке сугеришући да су они неискоришћени потенцијал за развој културног и туристичког сектора.

Удружење грађана „Филмска радионица Синема” у извештају који је урађен наводи да су дворци у Банату грађени у 18. и 19. веку и да су представљали раскошне резиденције племићких породица, док су тврђаве биле средишта војних, политичких и друштвених дешавања. Данас ово наше културно наслеђе чине већином напуштене, тешко оронуле и запуштене грађевине, у неуређеним парковима. На основу стања у којем се налазе сва ова здања поделили су у три категорије: у првој су дворци који су потпуно запуштени и у рушевном стању. Ту спадају дворац Бисинген у Влајковцу, за који се констатује да је некада био величанствена грађевина са препознатљивом куполом, а данас је у распадајућем стању и прети му потпуни нестанак. Ту је и дворац Лазаревић у Великом Средишту, некада симбол богатства, данас оронуо и девастиран, иста је судбина и дворца Талијан у Новом Кнежевцу – напуштен и урушен, иако је некада био центар политичког и друштвеног живота овог краја.

У другој групи су дворци који би могли да буду обновљени уз одређене инвестиције. Према налазу овог пројекта у тој групи су дворац Карачоњи у Новом Милошеву, који је изванредан пример класицистичке архитектуре, али тренутно без функционалне намене; дворац Дунђерски у Новом Бечеју, за који се наводи да постоји интересовање за његову ревитализацију, али нема конкретних планова, дворац Сервијски-Шулпе у Новом Кнежевцу. Део овог комплекса је у функцији, али потребно је значајно улагање како би се очувао и претворио у туристички атрактиван локалитет.

У трећој групи су дворци који су успешно обновљени и ту спадају само два објекта: каштел Ечка, који је данас луксузни хотел и место одржавања културних догађаја, те каштел Шулхоф у Падеју, који функционише као ексклузиван објекат за одмор, са виноградом и винаријом.

Аутори студије сматрају да је ревитализација објеката важна јер они имају огроман културни и историјски значај, али исто тако и велики економски потенцијал. Важни су за очување културног идентитета, креирање радних места, развој туризма и економију локалних заједница.

Као могућа решења предлажу се јавно-приватна партнерства, коришћење фондова ЕУ, боља промоција и тематске руте уз повезивање са другим атракцијама у околини.

Планирано је да се у оквиру овог прекограничног пројекта уради заједничка туристичка стратегија, кратки филмови за сваку од локација, као и креиран низ предавања у школама са обе стране границе. Како би укључили и младе, биће организована обука за стицање вештина у истраживању локалне историје, писању, фотографисању и снимању.