Кинези обнављају Мост на Тари

Од нашег дописника

Подгорица – Вест о архитектонском чуду – мосту на Тари који датира из прве половине 20. века, обишла је свет још у време кад је грађен и завршен. Потом је делимично срушен, затим обновљен и скоро девет деценија премошћује кањон реке Таре. Ускоро ће бити реновиран захваљујући средствима Кине. Према званичним најавама, обнова, односно реконструкција моста и прилазних путева, требало би да почне у мају. Рок за завршетак радова на реконструкцији моста и приступних саобраћајница одређен је на осам месеци од датума почетка радова, не укључујући зимски период.

Мост на Тари дуг је 366 метара, а широк седам. Изграђен је од армираног бетона. У Министарству саобраћаја недавно је потписан допунски уговор о реализацији Уговора о донацији средстава за пројекат реконструкције моста на реци Тари, уз подршку Кине, чиме су створени услови за почетак радова на обнови моста. Уговор је у име Владе Црне Горе потписала министарка саобраћаја Маја Вукићевић.

„Уговором је дефинисано да ће све трошкове радова, укључујући тестирање, пројектовање и извођење радова, сносити кинеска страна. Вредност донације износи 51,8 милиона кинеских јуана (око 6,64 милиона евра), а извођач ће бити кинеска компанија „Шандонг Лућео груп КО”, у сарадњи с домаћим партнерима”, саопштено је из Министарства саобраћаја.

Подсећа се да је мост на Ђурђевића Тари препознат као једно од најважнијих дела у области пројектовања и изградње у свету пре Другог светског рата, а у Кини је оставио снажан утисак кроз приказ у познатом југословенском ратном филму „Мост”, редитеља Хајрудина Крвавца, који је својевремено био једно од најпопуларнијих остварења партизанског жанра.

„Радови на реконструкцији моста на Тари биће изведени према главном пројекту који је израдио професор Раденко Пејовић, дипломирани инжењер грађевинарства, уз сарадњу компанија Институт за грађевинарство, ’Вија инг’, ’Гео макс груп’ и ’Паминг ’”, пише у грађевинском документу.

Мост на Ђурђевића Тари, бетонски и лучни, пројектовао је инжењер Мијат Тројановић, финансирало га је министарство Краљевине Југославије. Радови на мосту започели су 1937. године, а завршени су у јесен 1940. Објекат је предат у саобраћај крајем те године. Пробно оптерећење и свечано пуштање у саобраћај били су планирани за пролеће 1941. У тренутку довршетка, био је то највећи аутомобилски бетонски лучни мост у Европи. Убрзо по отварању, објекат је током Другог светског рата у Југославији пао у руке окупатора. Мост је непосредно после рата, 1946. године, обновљен поновном изградњом порушеног лука који су партизани срушили како би спречили прелазак окупаторске немачке војске.