Kinezi obnavljaju Most na Tari

Od našeg dopisnika

Podgorica – Vest o arhitektonskom čudu – mostu na Tari koji datira iz prve polovine 20. veka, obišla je svet još u vreme kad je građen i završen. Potom je delimično srušen, zatim obnovljen i skoro devet decenija premošćuje kanjon reke Tare. Uskoro će biti renoviran zahvaljujući sredstvima Kine. Prema zvaničnim najavama, obnova, odnosno rekonstrukcija mosta i prilaznih puteva, trebalo bi da počne u maju. Rok za završetak radova na rekonstrukciji mosta i pristupnih saobraćajnica određen je na osam meseci od datuma početka radova, ne uključujući zimski period.

Most na Tari dug je 366 metara, a širok sedam. Izgrađen je od armiranog betona. U Ministarstvu saobraćaja nedavno je potpisan dopunski ugovor o realizaciji Ugovora o donaciji sredstava za projekat rekonstrukcije mosta na reci Tari, uz podršku Kine, čime su stvoreni uslovi za početak radova na obnovi mosta. Ugovor je u ime Vlade Crne Gore potpisala ministarka saobraćaja Maja Vukićević.

„Ugovorom je definisano da će sve troškove radova, uključujući testiranje, projektovanje i izvođenje radova, snositi kineska strana. Vrednost donacije iznosi 51,8 miliona kineskih juana (oko 6,64 miliona evra), a izvođač će biti kineska kompanija „Šandong Lućeo grup KO”, u saradnji s domaćim partnerima”, saopšteno je iz Ministarstva saobraćaja.

Podseća se da je most na Đurđevića Tari prepoznat kao jedno od najvažnijih dela u oblasti projektovanja i izgradnje u svetu pre Drugog svetskog rata, a u Kini je ostavio snažan utisak kroz prikaz u poznatom jugoslovenskom ratnom filmu „Most”, reditelja Hajrudina Krvavca, koji je svojevremeno bio jedno od najpopularnijih ostvarenja partizanskog žanra.

„Radovi na rekonstrukciji mosta na Tari biće izvedeni prema glavnom projektu koji je izradio profesor Radenko Pejović, diplomirani inženjer građevinarstva, uz saradnju kompanija Institut za građevinarstvo, ’Vija ing’, ’Geo maks grup’ i ’Paming ’”, piše u građevinskom dokumentu.

Most na Đurđevića Tari, betonski i lučni, projektovao je inženjer Mijat Trojanović, finansiralo ga je ministarstvo Kraljevine Jugoslavije. Radovi na mostu započeli su 1937. godine, a završeni su u jesen 1940. Objekat je predat u saobraćaj krajem te godine. Probno opterećenje i svečano puštanje u saobraćaj bili su planirani za proleće 1941. U trenutku dovršetka, bio je to najveći automobilski betonski lučni most u Evropi. Ubrzo po otvaranju, objekat je tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji pao u ruke okupatora. Most je neposredno posle rata, 1946. godine, obnovljen ponovnom izgradnjom porušenog luka koji su partizani srušili kako bi sprečili prelazak okupatorske nemačke vojske.