Данас се обележава Друго бденије

Српска православна црква данас обележава Друго бденије. Такође, прославља се и Свети свештеномученик Василије Анкирски, али само је Друго бденије обележено подебљаним словом у црквеном календару.

На јутрењу пете суботе Великог поста чита се благовештенски акатист Пресветој Богородици. Овај акатист читао се и прва четири петка Свете четрдесетнице на малом повечерју подељен на четири дела. Због овог јутарњег богослужења са читањем благовештенског акатиста Пресветој Богородици, названог Другим бденијем, пета субота поста назива се „Акатистнаˮ.

На сајту СПЦ дато је објашњење теолога Бранислава Илића:

“Акатист (Ακαθιστος) или несједална песма, представља химнографско похвално и благодарствено слово у част Пресветој Богородици. Настанак благовештенског акатиста везује се за један догађаја из освештане историје цркве када је Пресвета Богородица 626. године сачувала Цариград од најезде Авара, Словена и Персијанаца. Када је реч о ауторству овог дивног химнографског дела, мишљења су различита. Наиме, приписују га Св. Роману мелоду, цариградском патријарху Сергију, ђакону Велике цркве Георгију Писидијском, цариградском патријарху Герману Првом, Св. Јовану Дамаскину, Св. Касији, никомодијском митрополоиту Георгију и Светом Фотију цариградском. Многи сведоче да је главни аутор акатиста Свети Роман мелод, а да су касније додатке у акатисту записавали многи химнографи.”

Богослужбена традиција једино овај акатист познаје као саставни део богослужења. Када се говори о благовештенском акатисту као саставном делу богослужења Свете четрдесетнице, уз овај акатист увек поје благовештенски канон. По свом садржају благовештенски акатист сачињен је од 12. икосâ који се прожимају са 12. Кондакâ и ова форма постала је образац за све касније састављене акатисте.

У четврти час ноћи

Народ ово богослужење суботе пете недеље великог поста назива другим бденијем…

“Што свакако није погрешно јер према богослужбеном уставу јутрење суботе пете седмице Великог поста не служимо у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40 ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија, исти случај је и са Првим бденијем.”

Додаје се и да…

“Црква пред нас у овај суботњи дан кроз богослужење износи пресветли пример Пресвете Богородице, којој надахнутим и освештаним текстом благовештенског акатиста узносимо благодарност радосним ускликом: „Радуј се, Невесто Неневесна!..””