Danas se obeležava Drugo bdenije

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Drugo bdenije. Takođe, proslavlja se i Sveti sveštenomučenik Vasilije Ankirski, ali samo je Drugo bdenije obeleženo podebljanim slovom u crkvenom kalendaru.

Na jutrenju pete subote Velikog posta čita se blagoveštenski akatist Presvetoj Bogorodici. Ovaj akatist čitao se i prva četiri petka Svete četrdesetnice na malom povečerju podeljen na četiri dela. Zbog ovog jutarnjeg bogosluženja sa čitanjem blagoveštenskog akatista Presvetoj Bogorodici, nazvanog Drugim bdenijem, peta subota posta naziva se „Akatistnaˮ.

Na sajtu SPC dato je objašnjenje teologa Branislava Ilića:

“Akatist (Ακαθιστος) ili nesjedalna pesma, predstavlja himnografsko pohvalno i blagodarstveno slovo u čast Presvetoj Bogorodici. Nastanak blagoveštenskog akatista vezuje se za jedan događaja iz osveštane istorije crkve kada je Presveta Bogorodica 626. godine sačuvala Carigrad od najezde Avara, Slovena i Persijanaca. Kada je reč o autorstvu ovog divnog himnografskog dela, mišljenja su različita. Naime, pripisuju ga Sv. Romanu melodu, carigradskom patrijarhu Sergiju, đakonu Velike crkve Georgiju Pisidijskom, carigradskom patrijarhu Germanu Prvom, Sv. Jovanu Damaskinu, Sv. Kasiji, nikomodijskom mitropoloitu Georgiju i Svetom Fotiju carigradskom. Mnogi svedoče da je glavni autor akatista Sveti Roman melod, a da su kasnije dodatke u akatistu zapisavali mnogi himnografi.”

Bogoslužbena tradicija jedino ovaj akatist poznaje kao sastavni deo bogosluženja. Kada se govori o blagoveštenskom akatistu kao sastavnom delu bogosluženja Svete četrdesetnice, uz ovaj akatist uvek poje blagoveštenski kanon. Po svom sadržaju blagoveštenski akatist sačinjen je od 12. ikosâ koji se prožimaju sa 12. Kondakâ i ova forma postala je obrazac za sve kasnije sastavljene akatiste.

U četvrti čas noći

Narod ovo bogosluženje subote pete nedelje velikog posta naziva drugim bdenijem…

“Što svakako nije pogrešno jer prema bogoslužbenom ustavu jutrenje subote pete sedmice Velikog posta ne služimo u svoje vreme već u četvrti čas noći (oko 23.40 č), što ukazuje da je ovo bogosluženje jedan vid bdenija, isti slučaj je i sa Prvim bdenijem.”

Dodaje se i da…

“Crkva pred nas u ovaj subotnji dan kroz bogosluženje iznosi presvetli primer Presvete Bogorodice, kojoj nadahnutim i osveštanim tekstom blagoveštenskog akatista uznosimo blagodarnost radosnim usklikom: „Raduj se, Nevesto Nenevesna!..””