Одмерен ирански одговор на претње из Америке

Бошко Јакшић

Иран је одговорио на писмо америчког председника у коме се нуде разговори о новом нуклеарном споразуму, а у супротном се прети разорном војном одмаздом.

Ирански министар иностраних послова Абас Арагџи изјавио је да је врховни вођа ајатолах Али Хамнеи у одговору упућеном преко Омана покушао да отвори „прозор дипломатији” са Вашингтоном и да је писмо које је Доналд Трамп преко дипломате из Емирата почетком марта упутио „пажљиво размотрено из свих углова”.

Али Шамхани, Хаменијев саветник и супервизор нуклеарних преговора, сматра да је порука Техерана „одмерена” и да укључује спремност за наставак индиректног дијалога. Он је открио да су око писма биле консултоване разне иранске агенције.

Иако детаљи Трамповог писма нису познати, као ни шта администрација очекује од преговора, спекулише се да је он Техерану дао рок од два месеца да покрене преговоре који би обезбедили да се Иран обавеже да неће да производи атомску бомбу и да ће да одустане од програма балистичких ракета.

Исламска Република одбија директан дијалог све док Трамп не одустане од политике „максималног притиска” на Иран коју је инаугурисао током првог мандата када је САД 2018. унилатерално повукао из бечког нуклеарног споразума Техерана и шест светских сила.

Трудећи се да одржи деликатан баланс између пркоса и дијалога, Иран због сопственог угледа не може да пропусти да реагује на Трампове претње војном ударом. „Део писма је увредљив и ми никоме нећемо дозволити да се иранској нацији обраћа језиком претњи”, изјавио је Арагџи. Истовремено, ослањајући се на дипломатију у напору да избегне конфликт, Иран понавља да се не противи посредном дијалогу иако је политика „максималног притиска” и даље на снази.

У оштром тону говорио је председник парламента Мохамад Багер Калибаф који упозорава да би америчка акција на Иран водила експлозији читавог Блиског истока. „Америчке базе у региону не би биле безбедне”, преноси речи бившег генерала агенција Тисним блиска Иранској револуционарној гарди. „Трамп није поменуо укидање санкција у свом писму, а понашање САД је насилничко малтретирање.”

Односи две земље притиснути су огромним међусобним неповерењем, а скептични ајатолах Хамнеи понавља да може да верује само акцијама, а не речима и да ће то одредити спремност Ирана да преговара. Упркос томе, умерено крило политичара у Техерану верује да је споразум могућ. Али Лариџани, Хаменијев саветник, изјавио је прошле недеље: „Уз Алахову помоћ остварићемо добре резултате и ми смо оптимисти. Споразум мора да буде прихватљива за обе стране, а не само за једну.”

Лариџани, један од преговарача нуклеарног договора из 2015, познат је по прагматичном приступу и верује да разлике могу да се премосте и да је важно да се канали комуникације сачувају без обзира што нема директних преговора. Ирански медији описују одговор Техерана као „балансиран” и „одмерен”, али пропраћен поруком да Иран неће поклекнути пред америчким притисцима.

Ирански одговор послат је преко Омана чиме је послата порука да Техеран не жели посредовање Абу Дабија, сумњајући да су Емирати успоставили сувише блиске односе са највећим непријатељем Ирана, Израелом.

Оман традиционално одржава добре односе и са Ираном и Западом и последњих година је више пута посредовао, укључујући и око размене заточеника. Ослањајући се на заливски султанат, Техеран се обезбеђује да потенцијални преговори буду под контролом и да Вашингтон мора да уложи напор да би стекао поверење Исламске Републике.

Неизвесност у резултат преговора појачава разлике у унутрашњим приступима и у САД и у Ирану. Државни секретар Марко Рубио и саветник за националну безбедност Мајк Валц предводе тврду линију базирану на политици „максималног притиска”, док је специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф поборник дипломатије.

У Техерану се чврсто конзервативно крило залаже за бескомпромисан став према Америци, док умерени реформисти подржавају преговарање и сматрају да Трампове претње могу да се претворе у предности за Иран.

Размена порука стигла је у тренутку растућих тензија на Блиском истоку изазваних америчким нападима на јеменске Хуте и израелским кршењем примирја и са палестинским Хамасом и са либанским Хезболасима. Такав геополитички распоред може да има утицаја на даљи ток преговора.

Без обзира на садржај писма ајатолаха Хаменија, спремност Техерана да не прекида „индиректни дијалог” са Трамповом администрацијом и податак да је ово први пут да је иранско руководство званично потврдило да је упутило писмо председнику Трампу имају дипломатску тежину. Заокрет је посредна потврда осећаја хитности због директних претњи пословично непредвидљивог шефа Беле куће.

Хамнеи је 2019. тајно одбио сличну Трампову понуду коју је тада пренео јапански премијер Шинзо Абе. Овога пута, криза иранске економије и ослабљен рејтинг Техерана у региону навели су врховног вођу да трага за преговорним решењем како би избегао разорни војни конфликт са Американцима. Нема међутим дефинитивног одговора да ли је иранско прихватање дијалога план за куповину времена.