Америка стала на страну Марин ле Пен

Чак и пре него што је пресуда изречена, бивша лидерка Националног окупљања (РН) већ је чула довољно и имала је разлога да страхује од најгорег.

„Више ми није требало. Схватила сам шта се догађа. Суд је настојао с намером да ме спречи да се кандидујем 2027. године”, рекла је Ле Пенова у интервјуу за француску телевизију ТФ1, у понедељак вече коментаришући то што јој је суд у Паризу изрекао забрану обављања јавних функција на пет година, чиме јој је онемогућено да се такмичи за председничку функцију. Према последњим анкетама била је водећа, а то јој је, како је раније најавила, требало да буде последња кандидатура након што је трипут заредом била неуспешна. Према њеним речима, сада ће милиони Француза бити ускраћени да гласају за фаворита на следећим изборима. Али упркос петогодишњој забрани она не намерава да се повуче из политике и поручује да ће наставити жалбени процес „најснажније што може”.

Пресуда против Ле Пенове изазвала је талас подршке међу европским десничарским лидерима, попут Ђорђе Мелони, Виктора Орбана, Герта Вилдерса, Ђорђа Симиона...  

Међутим, ни подршка са друге странке Атлантика није изостала, с обзиром на то да нова америчка администрација отворено показује симпатије према конзервативним странкама на Старом континенту. Шеф Беле куће Доналд Трамп навео је да га ситуација у Француској подсећа на на оно што се догађало у САД, алудирајући на правне процесе кроз које је и сам пролазио. Портпаролка Стејт департмента, Тами Брус, рекла је новинарима да је америчко Министарство спољних послова упознато са извештајима о њеном осуђивању.

„Искључивање људи из политичког процеса посебно је забрињавајуће с обзиром на агресивну и корумпирану правну борбу која се овде водила против председника Трампа”, рекла је Брусова. Она се позвала на говор потпредседника САД Џеј-Ди Венса на Минхенској безбедносној конференцији, када је критиковао Европу због, како је тврдио, напада на слободу говора.

„Запад мора да ради више од пуког причања о демократским вредностима. Морамо да их живимо. Подржавамо право свих да изнесу ставове у јавном простору, без обзира да ли се слажемо са њима или не”, рекла је Брусова, парафразирајући Венсове речи.

Према мишљењу Илона Маска, „случај Ле Пен” имаће контрапродуктиван ефекат.

 „Када радикална левица не може да победи демократским путем, злоупотребљава правни систем да би затворила своје противнике. Ово је њихов стандардни метод широм света”, написао је Маск у на „Иксу”.

Са друге стране, портпаролка француске Социјалистичке партије Клои Ридел сматра да републиканске снаге морају устати против антисудске реторике, која је клизав терен, док њена сународница и председница групе „Обновимо Европу” у Европском парламенту Валери Ајер истиче да је правосуђе обавило свој посао и да се то мора прихватити.

Хаотични ванредни парламентарни избори у Француској прошле године, четири премијера у последњих 15 месеци и скупштина парализована унутрашњим сукобима одају утисак да је Пета република све мање способна за стабилно управљање. У таквом амбијенту, председнички избори 2027. додатно продубљују неизвесност: на њима двоје најпопуларнијих политичара у земљи неће моћи да учествују. Емануел Макрон због уставних ограничења, а Марин Ле Пен, вероватно, због одлуке суда.