Amerika stala na stranu Marin le Pen

Čak i pre nego što je presuda izrečena, bivša liderka Nacionalnog okupljanja (RN) već je čula dovoljno i imala je razloga da strahuje od najgoreg.

„Više mi nije trebalo. Shvatila sam šta se događa. Sud je nastojao s namerom da me spreči da se kandidujem 2027. godine”, rekla je Le Penova u intervjuu za francusku televiziju TF1, u ponedeljak veče komentarišući to što joj je sud u Parizu izrekao zabranu obavljanja javnih funkcija na pet godina, čime joj je onemogućeno da se takmiči za predsedničku funkciju. Prema poslednjim anketama bila je vodeća, a to joj je, kako je ranije najavila, trebalo da bude poslednja kandidatura nakon što je triput zaredom bila neuspešna. Prema njenim rečima, sada će milioni Francuza biti uskraćeni da glasaju za favorita na sledećim izborima. Ali uprkos petogodišnjoj zabrani ona ne namerava da se povuče iz politike i poručuje da će nastaviti žalbeni proces „najsnažnije što može”.

Presuda protiv Le Penove izazvala je talas podrške među evropskim desničarskim liderima, poput Đorđe Meloni, Viktora Orbana, Gerta Vildersa, Đorđa Simiona...  

Međutim, ni podrška sa druge stranke Atlantika nije izostala, s obzirom na to da nova američka administracija otvoreno pokazuje simpatije prema konzervativnim strankama na Starom kontinentu. Šef Bele kuće Donald Tramp naveo je da ga situacija u Francuskoj podseća na na ono što se događalo u SAD, aludirajući na pravne procese kroz koje je i sam prolazio. Portparolka Stejt departmenta, Tami Brus, rekla je novinarima da je američko Ministarstvo spoljnih poslova upoznato sa izveštajima o njenom osuđivanju.

„Isključivanje ljudi iz političkog procesa posebno je zabrinjavajuće s obzirom na agresivnu i korumpiranu pravnu borbu koja se ovde vodila protiv predsednika Trampa”, rekla je Brusova. Ona se pozvala na govor potpredsednika SAD Džej-Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kada je kritikovao Evropu zbog, kako je tvrdio, napada na slobodu govora.

„Zapad mora da radi više od pukog pričanja o demokratskim vrednostima. Moramo da ih živimo. Podržavamo pravo svih da iznesu stavove u javnom prostoru, bez obzira da li se slažemo sa njima ili ne”, rekla je Brusova, parafrazirajući Vensove reči.

Prema mišljenju Ilona Maska, „slučaj Le Pen” imaće kontraproduktivan efekat.

 „Kada radikalna levica ne može da pobedi demokratskim putem, zloupotrebljava pravni sistem da bi zatvorila svoje protivnike. Ovo je njihov standardni metod širom sveta”, napisao je Mask u na „Iksu”.

Sa druge strane, portparolka francuske Socijalističke partije Kloi Ridel smatra da republikanske snage moraju ustati protiv antisudske retorike, koja je klizav teren, dok njena sunarodnica i predsednica grupe „Obnovimo Evropu” u Evropskom parlamentu Valeri Ajer ističe da je pravosuđe obavilo svoj posao i da se to mora prihvatiti.

Haotični vanredni parlamentarni izbori u Francuskoj prošle godine, četiri premijera u poslednjih 15 meseci i skupština paralizovana unutrašnjim sukobima odaju utisak da je Peta republika sve manje sposobna za stabilno upravljanje. U takvom ambijentu, predsednički izbori 2027. dodatno produbljuju neizvesnost: na njima dvoje najpopularnijih političara u zemlji neće moći da učestvuju. Emanuel Makron zbog ustavnih ograničenja, a Marin Le Pen, verovatno, zbog odluke suda.