Тоне змија за предјело

Кинези поједу око 10.000 тона змија сваке године, тако да неким врстама прети истребљење, упозорила је овог месеца Синхуа, констатујући да Кинези традиционално верују да месо, крв и жуч змија имају моћ афродизијака.

Пуно змија се користи за кинеске тонике и ликере, а многе од оних које се поједу у кафанама на цени су због наводних лековитих својстава. Змије се, иначе, служе у ресторанима широм Кине, посебно на југу.

Благотворно дејство

Мада би болесници широм света могли да буду сумњичави према благотворном дејству змија, шкорпиона или медвеђих шапа „које јачају мушкост”, нарочито у доба вијагре, ипак свакодневно гутају – ефендру, против назеба, или – гинсенг, против исцрпљености.

Ова врста афродизијака и лекова из богатог арсенала кинеске традиционалне медицине троши се више откако су се болесници преоријентисали на алтернативне терапије у којима централно место заузимају медикаменти који се налазе у слободној продаји као хранљива допуна за спречавање многих болести.         

Кинеска медицина, са својим 2200 година старим рецептима у којима су заступљене горке траве и делови тела из целокупног животињског царства, популарна је широм Далеког истока као алтернатива западним лековима. Давно су прошли дани када су људи сами морали да кувају траве и делове животиња да би добили лековити напитак одвратног укуса.

Од састојака као што су сушени цврчци, жучни мехури гуштера и пениси тигрова, који се користе у традиционалној медицини, новим корисницима као да се диже коса на глави, али медикаменти од којих се грчи стомак сада се мељу у прах и од њих се праве далеко укусније капсуле и таблете.

За стомачне тегобе, како тврде стари кинески рецепти, препоручује се змијска крв у комбинацији са вином од пиринча. То је, уједно, и афродизијак, као и корњачин оклоп, који куван у супи лечи грозницу, верују Кинези.

У Пекингу, уочи богатих гозби за које се зна да ће бити обилно заливене, људи имају обичај да се унапред припреме тако што попију пресно јаје или поједу мало путера, верујући да ће им то ублажити главоболне муке.

Ако је веровати кинеској традиционалној медицини, за лечење јаке главобоље благотворно делује и супа од сове, док у јужној провинцији Гвандонг тврде да је ипак боље смазати шкорпиона – „проверени лек против мамурлука”.

У Кини је данас регистровано 15.000 традиционалних фармацеута који производе око 40.000 различитих лекова. Традиционални кинески лекови имају велику прођу, пошто су у последњих двадесетак година преживели оштру конкуренцију западних фармацеутских компанија.

Широм Кине основано је 3.830 болница, 44 факултета и 58 средњих школа у којима се примењује искључиво традиционална медицина. Данас у Кини ординира више од 350.000 признатих лекара традиционалне медицине.

Кина је, иначе, минуле недеље ставила на црну листу десетине веб-сајтова на којима се лажно рекламирају традиционални кинески лекови, саопштили су државни медији. Пекинг, који је у последње време погођен бројним скандалима око квалитета својих производа, укључујући и отровано млеко за бебе, појачаном контролом квалитета покушава да поврати углед својих извозних артикала.

Према кинеским медијима, ради се о 74 веб-сајта који продају разне лекове за притисак, дијабетес и туморе. Неки од њих укључују и изјаве западних лекара и страних фирми. Засад само 10 веб-сајтова у целој Кини има дозволу, рекла је Јан Ђијанг, портпарол државне администрације, пренела је Синхуа.

Експлозија „жедних“

Размена између кинеске традиционалне и европске класичне медицине почела је у династији Танг (618–907. године), док је први спој традиционалне и класичне медицине настао на почетку династије Минг, крајем четрнаестог века. Најстарији медицински документ који постоји у Кини описује обољење које се манифестује „слатким укусом у устима”, а названо је „болест фине жеђи”. Али, пионири кинеске класичне медицине пре више од два миленијума наравно да нису могли да предвиде да ће у то доба ретка болест, везана за ниво гликозе у крви, данас постати општа болест.

Светска здравствена организација и Међународна фондација за дијабетес недавно су препоручиле опрез због претеће експлозије „жедних”, болести одраслих широм света, а нарочито Азијаца. У Хонгконгу је, рецимо, откривено да чак 31 одсто мушкараца и 32 одсто жена старијих од 65 година болује од дијабетеса. У осталим деловима Кине проценат је мањи, мада постоји знатна разлика између села и града, где је проценат виши.

Последња конференција о здрављу одржана у Пекингу ставила је у први план и дејство акупунктуре, једног од најистрајнијих и изгледа најуспешнијих поступака кинеске традиционалне медицине. Дискретно убадање иглама добило је масовну подршку у широком спектру здравствених тегоба.

Кинески стручњаци тврде да је акупунктура у стању да уравнотежи имунолошки систем, да побољша стање особа које пате од хроничних поремећаја варења, као и да помогне у лечењу неуролошких тегоба код церебралне парализе и последица изазваних можданим ударом.

Али, постоје две препреке због којих лекари не користе у знатно већој мери акупунктуру: нејасан начин деловања и непоуздана клиничка испитивања. Изворно кинеско објашњење о „меридијанима” који повезују различите делове тела на Западу није широко прихваћено.

И мада игла у пласту сена још није пронађена, Кинези верују да ће се потрага на крају исплатити.