До стана уз проверу докумената градитеља

Куповина непокретности у фази грубих радова, мада јевтинија и до 500 евра по квадрату, ризичнија је од пазара готовог стана, али замке у које се може упасти трговином стана на невиђено ипак се могу избећи. Како? – Детаљна провера инвеститора и документације, помоћ правних стручњака, савет пријатеља који се без главобоље уселио у стан, најбоља су заштита од превара – каже Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац.

Инвеститори често обећавају куле и градове и, нажалост, привуку лаковерне купце који су спремни да целу уштеђевину дају предузимачу, а да не запитају да ли је уписан у регистар привредних субјеката, под којим матичним бројем и за коју делатност.

– Ови подаци налазе се на сајту Агенције за привредне регистре Републике Србије. Стање на рачуну, то јест да ли је блокиран или је укључен у платни промет, проверава се на интернет презентацији Народне банке. Детаљни подаци о пословању предузећа доступни су и преко Бироа за бонитет, регистар, оверу и издавање докумената Привредне коморе Србије – објашњава Секулић.

Додатне информације о инвеститору, објектима које је градио, квалитету радова, поштовању рокова најједноставније је прочешљати обиласком тих зграда, разговором са купцима сличних станова у изградњи. Следећи мудар корак била би посета Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда. Озбиљни градитељи пре почетка посла закључују уговор са Дирекцијом, којим се регулише накнада за коришћење градског грађевинског земљишта. То је један од кључних докумената и издатака.

– Редовно испуњавање обавеза према Дирекцији предуслов је како за добијање употребне дозволе тако и за укњижбу стана – каже Секулић.

У пракси ситуација је, међутим, другачија. Инвеститори често почињу да копају темеље само на основу одобрења за изградњу и уверавају купце да су измирили обавезе према Дирекцији, склопили уговоре са Електродистрибуцијом, Водоводом, Јавним предузећем за склоништа... Ни казне за нелегалну градњу, од годину до пет година, нису им препрека да подижу зграде без овереног главног пројекта и пријаве радова. Ако посета грађевинске инспекције затаји, дешава се да буду завршене али без прикључака на струју, воду и канализацију.

– Законом о планирању и изградњи прописано је да објекат који се гради или је изграђен без одобрења за изградњу и без главног пројекта не може бити прикључен на електроенергетску, термоенергентску и телекомуникациону мрежу, као ни на водовод и канализацију – тврди градски правобранилац.

Услов свих услова за добијање одобрења за изградњу, чији су делови акт о урбанистичким условима и идејни пројекат којим се одређује намена, положај, облик, изглед, спратност будућег објекта, јесте решен имовинско-правни статус земљишта. Провера катастарске парцеле на којој се гради зграда може се обавити увидом у земљишне књиге или катастар непокретности. Том приликом важно је утврдити да ли је инвеститор уписан као носилац права коришћења или закупа земљишта јер комплетна грађевинска документација мора гласити на име особе која је уписана у земљишним књигама или катастру.

– Ако је већ издато одобрење за изградњу на име претходног носиоца права на земљишту, инвеститор може да гради на истој парцели уколико закључи уговор о суинвестирању на основу кога грађевински предузетник улаже средства, а власник или корисник земљишта своје право коришћења – истиче Секулић.

Одобрење за изградњу престаје да важи ако се за две године од дана правноснажности решења не прибави потврда о пријави радова са којом инвеститор коначно може почети да гради. Без обзира на то што је инвеститор оставио утисак домаћина и што је прошао све претходне провере, купцима се саветује да рате исплаћују по систему „трак посао-трак паре”. За миран сан градилиште ваља редовно обилазити, не само када се прави пресек градње, већ чешће, јер сваки застој у градњи звоно је за узбуну. Све док кључ не легне у руке. Чак ни тада није готово. Посао је завршен тек када се стан укњижи на име новог власника.