У ритму светске метрополе

Југоконцерт је ушао у своју 63. сезону. То је већ једна сасвим лепа историја исписана мноштвом музичко-сценских догађаја. Овдашњих пре свега, мада није мало ни оних с којима се одлазило у свет. Осим концерата и других програма на позорници, у опису њихове делатности су и посебни пројекти и фестивали. Подсетимо: и легендарни Бемус чедо је Југоконцерта. Сам назив агенције подсети на прохујала времена и њено дуго трајање, међутим, и у овој сада смањеној земљи агенција је сачувала свој доминантан положај у креирању музичког живота. О томе шта је Југоконцерт данас и шта га чека сутра, разговарали смо са директорком ове куће Биљаном Здравковић.

У просеку, скоро сваки трећи дан Београд има концерт – Југоконцертов. Није то лош резултат, чак ни за оне велеграде мало веће...?

Београд заиста има изванредну културну понуду. И, не говорим само о концертима. Одговорно тврдим да је, сразмерно величини градова, много тога овде практично исто као у Њујорку, Лондону, Паризу, Берлину... Скоро да не заостајемо ни у избору уметника. Неки од гостију које наша агенција доводи у земљу свуда у свету увек су добродошли. Не заборавите, наша је обавеза да истовремено и едукујемо публику представљајући јој најразноврснију музику, разних епоха и порекла. Лепа је то мисија, јер музика је једна дивна, комуникативна уметност, универзалног језика, само, нажалост, често и јако скупа.

Шта је оно „најскупље” што ће нам донети сезона која тече?

То је пре свега оно што смо назвали нашом ексклузивном понудом, или „Фабрика музичких идеја представља”, и чија је претпродаја комплета улазница у току – на благајни Коларчеве задужбине. Те карте на попуст моћи ће да се купе до 21. децембра. У том „ексклузивном комплету” су: Симфонијски оркестар Чешког радија, Камерни оркестар из Базела са чувеном виолинисткињом Саром Чанг, Пекиншки симфонијски оркестар, Лондонски симфонијски оркестар којим ће дириговати Валериј Гергијев и Прашки симфонијски оркестар са виолончелистом Готјеом Каписоном. Све то догађаће се од фебруара до јула, али карта у комплету уопште није скупа. Само петсто динара.

Југоконцерт има, да тако кажемо, монополску позицију на тржишту. Како Ви на то гледате?

Знам да је најлакше рећи како смо ми на буџету, премда и сама желим да се појаве озбиљне приватне агенције, као позитивна конкуренција. При том, морам да подсетим да се ми не бавимо комерцијалним програмима. Неки други, агенције за све и свашта, искључиво то раде. Наш приоритет је квалитетна музика, страна и домаћа. И богате западне земље имају државне агенције, као начин координације у једној значајној културној области. По таквој стратегији посебно се истиче Шведска. Када су се срушили системи у источној Европи, неки су пожурили и да то промене. Међутим, у Русији су се већ предомислили, јер су схватили да су, у међувремену, „изгубили правац”. Погледајте само колико иностраних културних центара има у Београду, иза којих, наравно, стоји држава.

Ваша кућа је и један од „извозника” наше музике. Како је пласирати на светским подијумима?

Ко ће српску музику да изводи у свету ако не ми сами. Оно најоригиналније што им можемо понудити јесу за њих прва извођења неке наше музике, што уосталом и странци овде раде. То је права културална интеракција: премијера за премијеру! Ми, иначе, оркестрима и појединцима из света нудимо партитуре наших композитора – Мокрањца, Ирене Поповић, Исидоре Жебељан, Зорана Ерића... Прилично смо задовољни тим учинком. Неки са уживањем изводе ту музику, веселећи се што свирају нешто за њих ново. И не свирају то само овде, да нам се покажу, већ и по свету. Уврсте то у свој репертоар. Добар начин су и заједнички пројекти. Лепо је кад из њихових уста чујемо: „Што је ово интересантно...”

Имате ли у овом часу и неку посебну препоруку за свет?

Могла би то, рецимо, бити дела Љубице Марић, која је још за живота препозната у свету, а ми се управо спремамо да обележимо стогодишњицу њеног рођења. Па, нека то мало више чује и свет.

-----------------------------------------------------------

О фудбалу и певању

Шта сте о музици научили од вашег оца, познатог диригента Живојина Здравковића?

Он је понекад знао да каже и нешто што многи нису волели да чују. Па, ни ја. А то је да баш и нисмо богзна како музикална нација, што је, као велики љубитељ фудбала, на свој начин илустровао. „Видите само неке стадионе у свету и како навијачи певају химне својих клубова. Заједно, у тоналитету исправно”. Поредио је то са нашим навијачким хоровима, којима су очигледно недостајали „диригенти”. Наравно, ово није никаква апсолутна истина, али је чињеница да ми немамо велику музичку традицију, или немамо најбољу музичку школу на свету, али срећом имамо довољно талентованих појединаца и страствених прегалаца. Сада боље разумем шта је, у ствари, понекад, у своме бесу, мој отац хтео да ми поручи.