U ritmu svetske metropole

Jugokoncert je ušao u svoju 63. sezonu. To je već jedna sasvim lepa istorija ispisana mnoštvom muzičko-scenskih događaja. Ovdašnjih pre svega, mada nije malo ni onih s kojima se odlazilo u svet. Osim koncerata i drugih programa na pozornici, u opisu njihove delatnosti su i posebni projekti i festivali. Podsetimo: i legendarni Bemus čedo je Jugokoncerta. Sam naziv agencije podseti na prohujala vremena i njeno dugo trajanje, međutim, i u ovoj sada smanjenoj zemlji agencija je sačuvala svoj dominantan položaj u kreiranju muzičkog života. O tome šta je Jugokoncert danas i šta ga čeka sutra, razgovarali smo sa direktorkom ove kuće Biljanom Zdravković.

U proseku, skoro svaki treći dan Beograd ima koncert – Jugokoncertov. Nije to loš rezultat, čak ni za one velegrade malo veće...?

Beograd zaista ima izvanrednu kulturnu ponudu. I, ne govorim samo o koncertima. Odgovorno tvrdim da je, srazmerno veličini gradova, mnogo toga ovde praktično isto kao u Njujorku, Londonu, Parizu, Berlinu... Skoro da ne zaostajemo ni u izboru umetnika. Neki od gostiju koje naša agencija dovodi u zemlju svuda u svetu uvek su dobrodošli. Ne zaboravite, naša je obaveza da istovremeno i edukujemo publiku predstavljajući joj najraznovrsniju muziku, raznih epoha i porekla. Lepa je to misija, jer muzika je jedna divna, komunikativna umetnost, univerzalnog jezika, samo, nažalost, često i jako skupa.

Šta je ono „najskuplje” što će nam doneti sezona koja teče?

To je pre svega ono što smo nazvali našom ekskluzivnom ponudom, ili „Fabrika muzičkih ideja predstavlja”, i čija je pretprodaja kompleta ulaznica u toku – na blagajni Kolarčeve zadužbine. Te karte na popust moći će da se kupe do 21. decembra. U tom „ekskluzivnom kompletu” su: Simfonijski orkestar Češkog radija, Kamerni orkestar iz Bazela sa čuvenom violinistkinjom Sarom Čang, Pekinški simfonijski orkestar, Londonski simfonijski orkestar kojim će dirigovati Valerij Gergijev i Praški simfonijski orkestar sa violončelistom Gotjeom Kapisonom. Sve to događaće se od februara do jula, ali karta u kompletu uopšte nije skupa. Samo petsto dinara.

Jugokoncert ima, da tako kažemo, monopolsku poziciju na tržištu. Kako Vi na to gledate?

Znam da je najlakše reći kako smo mi na budžetu, premda i sama želim da se pojave ozbiljne privatne agencije, kao pozitivna konkurencija. Pri tom, moram da podsetim da se mi ne bavimo komercijalnim programima. Neki drugi, agencije za sve i svašta, isključivo to rade. Naš prioritet je kvalitetna muzika, strana i domaća. I bogate zapadne zemlje imaju državne agencije, kao način koordinacije u jednoj značajnoj kulturnoj oblasti. Po takvoj strategiji posebno se ističe Švedska. Kada su se srušili sistemi u istočnoj Evropi, neki su požurili i da to promene. Međutim, u Rusiji su se već predomislili, jer su shvatili da su, u međuvremenu, „izgubili pravac”. Pogledajte samo koliko inostranih kulturnih centara ima u Beogradu, iza kojih, naravno, stoji država.

Vaša kuća je i jedan od „izvoznika” naše muzike. Kako je plasirati na svetskim podijumima?

Ko će srpsku muziku da izvodi u svetu ako ne mi sami. Ono najoriginalnije što im možemo ponuditi jesu za njih prva izvođenja neke naše muzike, što uostalom i stranci ovde rade. To je prava kulturalna interakcija: premijera za premijeru! Mi, inače, orkestrima i pojedincima iz sveta nudimo partiture naših kompozitora – Mokranjca, Irene Popović, Isidore Žebeljan, Zorana Erića... Prilično smo zadovoljni tim učinkom. Neki sa uživanjem izvode tu muziku, veseleći se što sviraju nešto za njih novo. I ne sviraju to samo ovde, da nam se pokažu, već i po svetu. Uvrste to u svoj repertoar. Dobar način su i zajednički projekti. Lepo je kad iz njihovih usta čujemo: „Što je ovo interesantno...”

Imate li u ovom času i neku posebnu preporuku za svet?

Mogla bi to, recimo, biti dela Ljubice Marić, koja je još za života prepoznata u svetu, a mi se upravo spremamo da obeležimo stogodišnjicu njenog rođenja. Pa, neka to malo više čuje i svet.

-----------------------------------------------------------

O fudbalu i pevanju

Šta ste o muzici naučili od vašeg oca, poznatog dirigenta Živojina Zdravkovića?

On je ponekad znao da kaže i nešto što mnogi nisu voleli da čuju. Pa, ni ja. A to je da baš i nismo bogzna kako muzikalna nacija, što je, kao veliki ljubitelj fudbala, na svoj način ilustrovao. „Vidite samo neke stadione u svetu i kako navijači pevaju himne svojih klubova. Zajedno, u tonalitetu ispravno”. Poredio je to sa našim navijačkim horovima, kojima su očigledno nedostajali „dirigenti”. Naravno, ovo nije nikakva apsolutna istina, ali je činjenica da mi nemamo veliku muzičku tradiciju, ili nemamo najbolju muzičku školu na svetu, ali srećom imamo dovoljno talentovanih pojedinaca i strastvenih pregalaca. Sada bolje razumem šta je, u stvari, ponekad, u svome besu, moj otac hteo da mi poruči.