Десничарка с људским лицем

Ово је лов на вештице, још један пример како радикални левичари злоупотребљавају правни систем да би ућуткали слободу говора и елиминисали политичке противнике, сматра Доналд Трамп. Исто ово су радили и Трампу, рекао је Илон Маск. И ја сам Марин ле Пен, написао је Виктор Орбан. Кршење демократских норми, поручио је Кремљ. Иста срамота се недавно догодила и у Румунији, написао је Медведев. Тиранија судија, све ће учинити да не дођемо на власт, узвикнуо је Жордан Бардела и позвао људе на улице.

Случај Марин ле Пен (56), која је осуђена за проневеру фондова Европског парламента, многи данас коментаришу као својеврстан политички Роршархов тест. Шта ће се видети – мрља на владавини права или институције пред којима су сви једнаки – зависи од особе која гледа. За сада је једино сигурно да полиција надгледа кућу судије која је донела пресуду – четворогодишњу казну затвора, од чега две године условно, новчану казну од 100.000 евра и забрану обављања јавних функција на пет година, чиме је, по последњим анкетама, водећа личност елиминисана из председничке трке на наредним француским изборима. Марин је уложила жалбу, виши суд би требало да донесе одлуку до наредног лета, а многи баш у овој чињеници виде „рупу” кроз коју ће се Ле Пенова ипак провући и јуришати, фигуративно, на Јелисејску палату 2027.

Прича о ћерки није могућа без приче о оцу. Као вођа крајње десничарске странке Национални фронт до 1987, Жан-Мари ле Пен више пута је проглашен кривим по разним оптужбама за подстицање расне мржње. Када је једна од његове три ћерке представљена као његова формална наследница, многи су претпостављали да је женска верзија свог оца. Испоставиће се да је верзија 2.0: ребрендирала странку у популистичку која се залаже за малог човека, искористила, па очистила врх партије и окружила се лојалистима који своју каријеру дугују њој, избацила оца из партије коју је основао, променила име странке и на крају као наследника устоличила младог Бардела, иначе свог зета.

Њена популарност је расла током три неуспешне кандидатуре за председника Француске, јачала је подршка међу младим бирачима, да би пројекције за 2027. показале да би лако могла да наследи Макрона, који такође не може да се кандидује због уставних ограничења. Одакле толики страх од њене победе? У једној реченици, како је то приметио „Политико”, ова „екстремно десничарска организација ће ослободити пакао над мањинским групама, вратити фашизам и разнети везе Француске са ЕУ и НАТО-ом”. Иако многи тврде да је Ле Пенова раскрстила са антисемитизмом свог оца, њени коментари о муслиманима (који чине 10 одсто становништва Француске) и мигрантима, граниче се са исламофобијом. Француски интелектуалци упозоравају да њено одбацивање наслеђа свог оца не сме да нас завара и да ова „десничарка с људским лицем заступа визију друштва у којој се појединац приклања традиционалним друштвеним хијерархијама које су ван њихове контроле: детерминизму крви, породице и нације”.

Њен политички и приватни живот неодвојив је од странке. Као дете преживела је атентат на оца, када је експлодирала бомба у згради у којој је живела породица Ле Пен, а у партију је ушла већ са 18 година. Адвокатица по струци, а лавица по хороскопу, удавала се два пута, наравно, за утицајне чланове НФ-а. И последњи дугогодишњи партнер је некадашњи генерални секретар странке. Из првог брака има троје деце. „Тајм” је два пута сврстао међу 100 најутицајнијих особа на свету, „Политико” прогласио другим најутицајнијем чланом Европског парламента, а „Фигаро” недавно најпопуларнијим политичарем у Француској.