Desničarka s ljudskim licem

Ovo je lov na veštice, još jedan primer kako radikalni levičari zloupotrebljavaju pravni sistem da bi ućutkali slobodu govora i eliminisali političke protivnike, smatra Donald Tramp. Isto ovo su radili i Trampu, rekao je Ilon Mask. I ja sam Marin le Pen, napisao je Viktor Orban. Kršenje demokratskih normi, poručio je Kremlj. Ista sramota se nedavno dogodila i u Rumuniji, napisao je Medvedev. Tiranija sudija, sve će učiniti da ne dođemo na vlast, uzviknuo je Žordan Bardela i pozvao ljude na ulice.

Slučaj Marin le Pen (56), koja je osuđena za proneveru fondova Evropskog parlamenta, mnogi danas komentarišu kao svojevrstan politički Roršarhov test. Šta će se videti – mrlja na vladavini prava ili institucije pred kojima su svi jednaki – zavisi od osobe koja gleda. Za sada je jedino sigurno da policija nadgleda kuću sudije koja je donela presudu – četvorogodišnju kaznu zatvora, od čega dve godine uslovno, novčanu kaznu od 100.000 evra i zabranu obavljanja javnih funkcija na pet godina, čime je, po poslednjim anketama, vodeća ličnost eliminisana iz predsedničke trke na narednim francuskim izborima. Marin je uložila žalbu, viši sud bi trebalo da donese odluku do narednog leta, a mnogi baš u ovoj činjenici vide „rupu” kroz koju će se Le Penova ipak provući i jurišati, figurativno, na Jelisejsku palatu 2027.

Priča o ćerki nije moguća bez priče o ocu. Kao vođa krajnje desničarske stranke Nacionalni front do 1987, Žan-Mari le Pen više puta je proglašen krivim po raznim optužbama za podsticanje rasne mržnje. Kada je jedna od njegove tri ćerke predstavljena kao njegova formalna naslednica, mnogi su pretpostavljali da je ženska verzija svog oca. Ispostaviće se da je verzija 2.0: rebrendirala stranku u populističku koja se zalaže za malog čoveka, iskoristila, pa očistila vrh partije i okružila se lojalistima koji svoju karijeru duguju njoj, izbacila oca iz partije koju je osnovao, promenila ime stranke i na kraju kao naslednika ustoličila mladog Bardela, inače svog zeta.

Njena popularnost je rasla tokom tri neuspešne kandidature za predsednika Francuske, jačala je podrška među mladim biračima, da bi projekcije za 2027. pokazale da bi lako mogla da nasledi Makrona, koji takođe ne može da se kandiduje zbog ustavnih ograničenja. Odakle toliki strah od njene pobede? U jednoj rečenici, kako je to primetio „Politiko”, ova „ekstremno desničarska organizacija će osloboditi pakao nad manjinskim grupama, vratiti fašizam i razneti veze Francuske sa EU i NATO-om”. Iako mnogi tvrde da je Le Penova raskrstila sa antisemitizmom svog oca, njeni komentari o muslimanima (koji čine 10 odsto stanovništva Francuske) i migrantima, graniče se sa islamofobijom. Francuski intelektualci upozoravaju da njeno odbacivanje nasleđa svog oca ne sme da nas zavara i da ova „desničarka s ljudskim licem zastupa viziju društva u kojoj se pojedinac priklanja tradicionalnim društvenim hijerarhijama koje su van njihove kontrole: determinizmu krvi, porodice i nacije”.

Njen politički i privatni život neodvojiv je od stranke. Kao dete preživela je atentat na oca, kada je eksplodirala bomba u zgradi u kojoj je živela porodica Le Pen, a u partiju je ušla već sa 18 godina. Advokatica po struci, a lavica po horoskopu, udavala se dva puta, naravno, za uticajne članove NF-a. I poslednji dugogodišnji partner je nekadašnji generalni sekretar stranke. Iz prvog braka ima troje dece. „Tajm” je dva puta svrstao među 100 najuticajnijih osoba na svetu, „Politiko” proglasio drugim najuticajnijem članom Evropskog parlamenta, a „Figaro” nedavno najpopularnijim političarem u Francuskoj.