Берза није коцкарница

Без обзира на неуобичајено дугу и обимну овогодишњу корекцију берзанских показатеља, која, с краткотрајним прекидима, траје од маја, берзански индекси су за 50 одсто виши него почетком 2007. године. То сведочи о огромној заради инвеститора, било у виду капиталних добитака, или дивиденди у новцу или акцијама, какву не би могли да остваре у реалном сектору или у банкама, изјавила је за наш лист Гордана Достанић, директор Београдске берзе.

Инвеститори зато немају разлога за незадовољство, нити за панично бекство с тржишта капитала.

Додуше, тренутно су на губитку они који су, игноришући "здраву памет", куповали акције кад су биле најскупље, па су са јесени остали "кратких рукава". Али, ако буду стрпљиви и сачекају, и они би у догледно време могли да буду на добитку, уместо да сад панично продају свој капитал испод цене по којој су га стекли.

Као што није било економског резона за вртоглави скок цена у првом кварталу, када је индекс најликвиднијих акција скочио за малтене 100 процената, тако ни сада не постоји такав разлог за хлађење ценовника акција.

Суштина је, како каже Достанићева, у свођењу цена и индекса у реалне оквире засноване на економским показатељима, што се на берзи увек деси, јер она није коцкарница, него организовано тржиште на којем владају економски закони.

Тако је на раст цена и, последично, берзанских показатеља у прва четири месеца подстицајно деловала вишеструко повећана тражња, захваљујући уласку великог броја страних портфолио инвеститора, почетку рада домаћих пензионих фондова и уласку великог броја грађана на тржиште капитала.

Тренутно је смањена тражња, између осталог и због продаје акција "Телекома Хрватска" њиховим грађанима, који су због те могућности повлачили средства из хрватских инвестиционих фондова, како би их усмерили у ове атрактивне папире. Уз то, има назнака да страни инвеститори донекле оклевају с пласирањем нових средстава, могуће и због очекивања расплета косметског "чвора".

Евидентно је, међутим, да они не распродају акције које су раније купили, наглашава Достанићева, која истиче да политички ризици не утичу пресудно на збивања на берзи. Јер системски су, међу којима су и политички ризици, непромењени годинама, тако да инвеститори који улазе на наше тржиште унапред рачунају с њима.

– Зато разлога за панику, па чак и нервозу, нема – сматра она, уз напомену да се то односи на инвеститоре који су озбиљни играчи на берзи. – Шпекуланти који су хтели на кратак рок да обрну новац и обогате се, донекле су на губитку, уколико су лоше проценили време уласка и изласка из одређених хартија, односно уколико су, без дубљег познавања, купили неке акције кад су њихове цене биле у успону, а сад пожурили да их продају испод тог износа. Такви, очигледно, не схватају да берза није коцкарница – нагласила је Достанићева.

Инвестирање на берзи не значи улазак "грлом у јагоде", већ подразумева припрему, односно различите врсте анализу макро и микро кретања, редовно праћење компанијских и вести из окружења, кретања компанија у привредној грани или групацији којој припада, што је неопходно за доношење валидне инвестиционе одлуке.

Чињеница је да економске и политичке прилике могу делимично да утичу на тржишна кретања у свакој земљи, али у државама са хроничним системским, а пре свега политичким ризицима она се унапред урачунавају.

На српском тржишту капитала евидентан је највећи принос међу берзама у окружењу и то упркос чињеници да се на Београдској берзи још не тргује акцијама најмоћнијих компанија, какве су садашња јавна предузећа, што још нема иницијалних јавних понуда акција, што је порез на капитални добитак већи него код других...

--------------------------------------------------------------------------

Раст BELEX15 од 56 одсто

Кретање индекса најликвиднијих акција BELEX 15 у овој години показује раст од 56 одсто, док позитивне промене композитног индекса BELEXline износе 58 одсто (поређења ради, у 2006. износио је 36 процената).

Последњих дана индекси бележе пад, али то се може сматрати уобичајеним кретањем на тржишту не само Србије већ и у региону.

Учешће страних инвеститора у трговању акцијама (FIS) стабилно је и надмашује 50 одсто. При том странци неупоредиво више купују акције(FISb износи више од половине) у односу на продају акција (FISs се обично креће на нивоу од око 20 процената) и то у дужем периоду, што довољно говори о атрактивности српског тржишта.

Закључно са 30. октобром, укупно обављен промет у том месецу на Берзи надмашује 16,4 милијарде динара и готово је удвостручен у односу на претходни месец (када је износио 8,5 милијарди динара), што сведочи да нема разлога за забринутост.