Berza nije kockarnica

Bez obzira na neuobičajeno dugu i obimnu ovogodišnju korekciju berzanskih pokazatelja, koja, s kratkotrajnim prekidima, traje od maja, berzanski indeksi su za 50 odsto viši nego početkom 2007. godine. To svedoči o ogromnoj zaradi investitora, bilo u vidu kapitalnih dobitaka, ili dividendi u novcu ili akcijama, kakvu ne bi mogli da ostvare u realnom sektoru ili u bankama, izjavila je za naš list Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.

Investitori zato nemaju razloga za nezadovoljstvo, niti za panično bekstvo s tržišta kapitala.

Doduše, trenutno su na gubitku oni koji su, ignorišući "zdravu pamet", kupovali akcije kad su bile najskuplje, pa su sa jeseni ostali "kratkih rukava". Ali, ako budu strpljivi i sačekaju, i oni bi u dogledno vreme mogli da budu na dobitku, umesto da sad panično prodaju svoj kapital ispod cene po kojoj su ga stekli.

Kao što nije bilo ekonomskog rezona za vrtoglavi skok cena u prvom kvartalu, kada je indeks najlikvidnijih akcija skočio za maltene 100 procenata, tako ni sada ne postoji takav razlog za hlađenje cenovnika akcija.

Suština je, kako kaže Dostanićeva, u svođenju cena i indeksa u realne okvire zasnovane na ekonomskim pokazateljima, što se na berzi uvek desi, jer ona nije kockarnica, nego organizovano tržište na kojem vladaju ekonomski zakoni.

Tako je na rast cena i, posledično, berzanskih pokazatelja u prva četiri meseca podsticajno delovala višestruko povećana tražnja, zahvaljujući ulasku velikog broja stranih portfolio investitora, početku rada domaćih penzionih fondova i ulasku velikog broja građana na tržište kapitala.

Trenutno je smanjena tražnja, između ostalog i zbog prodaje akcija "Telekoma Hrvatska" njihovim građanima, koji su zbog te mogućnosti povlačili sredstva iz hrvatskih investicionih fondova, kako bi ih usmerili u ove atraktivne papire. Uz to, ima naznaka da strani investitori donekle oklevaju s plasiranjem novih sredstava, moguće i zbog očekivanja raspleta kosmetskog "čvora".

Evidentno je, međutim, da oni ne rasprodaju akcije koje su ranije kupili, naglašava Dostanićeva, koja ističe da politički rizici ne utiču presudno na zbivanja na berzi. Jer sistemski su, među kojima su i politički rizici, nepromenjeni godinama, tako da investitori koji ulaze na naše tržište unapred računaju s njima.

– Zato razloga za paniku, pa čak i nervozu, nema – smatra ona, uz napomenu da se to odnosi na investitore koji su ozbiljni igrači na berzi. – Špekulanti koji su hteli na kratak rok da obrnu novac i obogate se, donekle su na gubitku, ukoliko su loše procenili vreme ulaska i izlaska iz određenih hartija, odnosno ukoliko su, bez dubljeg poznavanja, kupili neke akcije kad su njihove cene bile u usponu, a sad požurili da ih prodaju ispod tog iznosa. Takvi, očigledno, ne shvataju da berza nije kockarnica – naglasila je Dostanićeva.

Investiranje na berzi ne znači ulazak "grlom u jagode", već podrazumeva pripremu, odnosno različite vrste analizu makro i mikro kretanja, redovno praćenje kompanijskih i vesti iz okruženja, kretanja kompanija u privrednoj grani ili grupaciji kojoj pripada, što je neophodno za donošenje validne investicione odluke.

Činjenica je da ekonomske i političke prilike mogu delimično da utiču na tržišna kretanja u svakoj zemlji, ali u državama sa hroničnim sistemskim, a pre svega političkim rizicima ona se unapred uračunavaju.

Na srpskom tržištu kapitala evidentan je najveći prinos među berzama u okruženju i to uprkos činjenici da se na Beogradskoj berzi još ne trguje akcijama najmoćnijih kompanija, kakve su sadašnja javna preduzeća, što još nema inicijalnih javnih ponuda akcija, što je porez na kapitalni dobitak veći nego kod drugih...

--------------------------------------------------------------------------

Rast BELEX15 od 56 odsto

Kretanje indeksa najlikvidnijih akcija BELEX 15 u ovoj godini pokazuje rast od 56 odsto, dok pozitivne promene kompozitnog indeksa BELEXline iznose 58 odsto (poređenja radi, u 2006. iznosio je 36 procenata).

Poslednjih dana indeksi beleže pad, ali to se može smatrati uobičajenim kretanjem na tržištu ne samo Srbije već i u regionu.

Učešće stranih investitora u trgovanju akcijama (FIS) stabilno je i nadmašuje 50 odsto. Pri tom stranci neuporedivo više kupuju akcije(FISb iznosi više od polovine) u odnosu na prodaju akcija (FISs se obično kreće na nivou od oko 20 procenata) i to u dužem periodu, što dovoljno govori o atraktivnosti srpskog tržišta.

Zaključno sa 30. oktobrom, ukupno obavljen promet u tom mesecu na Berzi nadmašuje 16,4 milijarde dinara i gotovo je udvostručen u odnosu na prethodni mesec (kada je iznosio 8,5 milijardi dinara), što svedoči da nema razloga za zabrinutost.