Mинистар правде РС на удару правосуђа БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Закон о Високом судском и тужилачком савету (ВСТС) Републике Српске, један од четири правна акта који су постали повод за расписивање потерница и одређивање притвора највишим функционерима Српске, постао је нова тачка политичког и правног сукоба у БиХ. Овај закон, којим Српска планира да поврати ингеренције у правосуђу, у Сарајеву су окарактерисани као „удар на уставни поредак”, док Бањалука инсистира да је реч о повратку на изворне дејтонске принципе. 

Министар правде РС Милош Букејловић могао би се наћи на удару Тужилаштва БиХ, након што је крњи Уставни суд БиХ тужиоцима доставио решење да није испоштовао њихову одлуку о привременој забрани примене тог закона. Наиме, Сарајево сада покушава да правним механизмима заустави његову имплементацију, док Српска, по свему судећи, наставља са спровођењем прописа које је донела њена скупштина.     

Иако је Уставни суд БиХ, у крњем саставу и без судија из Републике Српске, привремено блокирао примену тог и остала три закона, они су објављени у „Службеном гласнику РС”. Министар правде РС Милош Букејловић потписао је потом Правилник о избору чланова ВСТС Републике Српске, најављујући тиме његову имплементацију. Планирано је, наводно, да већ почетком априла буде конституисан ВСТС РС. Затим се Уставни суд БиХ обратио Тужилаштву БиХ, оптужујући министра Букејловића да није поштовао њихову одлуку, чиме се наставља правна и политичка криза која месецима потреса БиХ.      

Овим законом Република Српска жели да промени правила игре и преузме одлучивање о судијама и тужиоцима на својој територији. Правосуђе у Републици Српској финансира се из буџета ентитета. Одлука Скупштине РС да усвоји закон о ВСТС-у РС не тумачи се у круговима аналитичара само као правни акт, већ и као политичка порука да ентитет не намерава да трпи правосудни систем који функционише по моделу наметнутом споља.      

Република Српска, незадовољна је „антидејтонским” понашањем дела западних представника и бошњачких политичара, који, како тврде у Бањалуци, злоупотребљавају заједничке институције БиХ како би помоћу њих ослабили прерогативе ентитета, а посебно се у том контексту издваја проблем такозване државне имовине. Српска се таквим покушајима одупире доношењем властитих прописа. У њима суспендује поједине ингеренције БиХ, то јест оне које том нивоу власти не припадају по Дејтонском споразуму, већ су настајале уназад 30 година, како тврде у Бањалуци, или наметањем или присилом.

С друге стране, из Сарајева бране моћ централизовану у том граду, тврдећи да је понашање власти РС „напад на уставни поредак”, па покрећу правосудне процесе против званичника Српске, за којима су расписали потернице и одредили притвор, као у случајевима Милорада Додика, Ненада Стевандића и Радована Вишковића. ВСТС БиХ је тренутно једино тело које одлучује о именовањима у судовима и тужилаштвима на свим нивоима власти, без консултација са парламентима или владама ентитета. Српска, сада намерава да преузме обавезу именовања судија и тужилаца за судове у том ентитету, због чега је и усвојен закон о ВСТС РС. Денис Звиздић, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, одлуку Уставног суда види као кључан тренутак у „борби за владавину права”. Према његовим речима, Уставни суд је јасно констатовао да Правилник (који је потписао министар Букејловић) нема правну ваљаност и да „не може имати ефекат, без обзира на то што је објављен у ’Службеном гласнику РС’”.

Међутим, у Српској се одлуке крњег Уставног суда БиХ не признају, јер у њему више нема српских судија. Суд који је стекао поприличне антисимпатије јавности Српске, такав утисак о себи није поправио ни недавним укидањем закона којим је Скупштина РС одредила да химна „Боже правде” и застава Србије могу да се истичу паралелно са обележјима Српске, што је право које је по закону остављено и другим народима које имају односе као Срби из Републике Српске са Србијом. На снази је и закон који онемогућава спровођење одлука Уставног суда све док се из њега не повуку стране судије, што је у складу са Дејтонским споразумом.

Власти у Бањалуци, по свему судећи, не намеравају да се повуку. Влада Републике Српске, недавно је задужила Министарство правде да за институције правосуђа у РС, које се финансирају из буџета, а за које се утврди да у свом раду не примењују законе, прописе и опште акте усвојене од стране Скупштине РС, одмах обавести Министарство финансија ради обуставе финансирања тих институција из буџета РС, известили су медији о закључку који је крајем минулог месеца усвојила Влада РС.      

Шефица Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић рекла је да група судија, која се представља као Уставни суд БиХ, делује изван оквира Устава, док министар правде Републике Српске поступа у складу са законима и надлежностима институција Српске, онако како их је јасно дефинисао Дејтонски споразум. „Питам се, има ли међу нама ико ко неће завршити у логору за Србе (некадашња касарна ЈНА „Виктор Бубањ” и потоњи логор за Србе, данас је објекат Суда БиХ у Сарајеву – прим. аут.)”, пита Вулићева, алудирајући на правосудне поступке који се воде против званичника Републике Српске.