Ministar pravde RS na udaru pravosuđa BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS) Republike Srpske, jedan od četiri pravna akta koji su postali povod za raspisivanje poternica i određivanje pritvora najvišim funkcionerima Srpske, postao je nova tačka političkog i pravnog sukoba u BiH. Ovaj zakon, kojim Srpska planira da povrati ingerencije u pravosuđu, u Sarajevu su okarakterisani kao „udar na ustavni poredak”, dok Banjaluka insistira da je reč o povratku na izvorne dejtonske principe. 

Ministar pravde RS Miloš Bukejlović mogao bi se naći na udaru Tužilaštva BiH, nakon što je krnji Ustavni sud BiH tužiocima dostavio rešenje da nije ispoštovao njihovu odluku o privremenoj zabrani primene tog zakona. Naime, Sarajevo sada pokušava da pravnim mehanizmima zaustavi njegovu implementaciju, dok Srpska, po svemu sudeći, nastavlja sa sprovođenjem propisa koje je donela njena skupština.     

Iako je Ustavni sud BiH, u krnjem sastavu i bez sudija iz Republike Srpske, privremeno blokirao primenu tog i ostala tri zakona, oni su objavljeni u „Službenom glasniku RS”. Ministar pravde RS Miloš Bukejlović potpisao je potom Pravilnik o izboru članova VSTS Republike Srpske, najavljujući time njegovu implementaciju. Planirano je, navodno, da već početkom aprila bude konstituisan VSTS RS. Zatim se Ustavni sud BiH obratio Tužilaštvu BiH, optužujući ministra Bukejlovića da nije poštovao njihovu odluku, čime se nastavlja pravna i politička kriza koja mesecima potresa BiH.      

Ovim zakonom Republika Srpska želi da promeni pravila igre i preuzme odlučivanje o sudijama i tužiocima na svojoj teritoriji. Pravosuđe u Republici Srpskoj finansira se iz budžeta entiteta. Odluka Skupštine RS da usvoji zakon o VSTS-u RS ne tumači se u krugovima analitičara samo kao pravni akt, već i kao politička poruka da entitet ne namerava da trpi pravosudni sistem koji funkcioniše po modelu nametnutom spolja.      

Republika Srpska, nezadovoljna je „antidejtonskim” ponašanjem dela zapadnih predstavnika i bošnjačkih političara, koji, kako tvrde u Banjaluci, zloupotrebljavaju zajedničke institucije BiH kako bi pomoću njih oslabili prerogative entiteta, a posebno se u tom kontekstu izdvaja problem takozvane državne imovine. Srpska se takvim pokušajima odupire donošenjem vlastitih propisa. U njima suspenduje pojedine ingerencije BiH, to jest one koje tom nivou vlasti ne pripadaju po Dejtonskom sporazumu, već su nastajale unazad 30 godina, kako tvrde u Banjaluci, ili nametanjem ili prisilom.

S druge strane, iz Sarajeva brane moć centralizovanu u tom gradu, tvrdeći da je ponašanje vlasti RS „napad na ustavni poredak”, pa pokreću pravosudne procese protiv zvaničnika Srpske, za kojima su raspisali poternice i odredili pritvor, kao u slučajevima Milorada Dodika, Nenada Stevandića i Radovana Viškovića. VSTS BiH je trenutno jedino telo koje odlučuje o imenovanjima u sudovima i tužilaštvima na svim nivoima vlasti, bez konsultacija sa parlamentima ili vladama entiteta. Srpska, sada namerava da preuzme obavezu imenovanja sudija i tužilaca za sudove u tom entitetu, zbog čega je i usvojen zakon o VSTS RS. Denis Zvizdić, predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, odluku Ustavnog suda vidi kao ključan trenutak u „borbi za vladavinu prava”. Prema njegovim rečima, Ustavni sud je jasno konstatovao da Pravilnik (koji je potpisao ministar Bukejlović) nema pravnu valjanost i da „ne može imati efekat, bez obzira na to što je objavljen u ’Službenom glasniku RS’”.

Međutim, u Srpskoj se odluke krnjeg Ustavnog suda BiH ne priznaju, jer u njemu više nema srpskih sudija. Sud koji je stekao poprilične antisimpatije javnosti Srpske, takav utisak o sebi nije popravio ni nedavnim ukidanjem zakona kojim je Skupština RS odredila da himna „Bože pravde” i zastava Srbije mogu da se ističu paralelno sa obeležjima Srpske, što je pravo koje je po zakonu ostavljeno i drugim narodima koje imaju odnose kao Srbi iz Republike Srpske sa Srbijom. Na snazi je i zakon koji onemogućava sprovođenje odluka Ustavnog suda sve dok se iz njega ne povuku strane sudije, što je u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

Vlasti u Banjaluci, po svemu sudeći, ne nameravaju da se povuku. Vlada Republike Srpske, nedavno je zadužila Ministarstvo pravde da za institucije pravosuđa u RS, koje se finansiraju iz budžeta, a za koje se utvrdi da u svom radu ne primenjuju zakone, propise i opšte akte usvojene od strane Skupštine RS, odmah obavesti Ministarstvo finansija radi obustave finansiranja tih institucija iz budžeta RS, izvestili su mediji o zaključku koji je krajem minulog meseca usvojila Vlada RS.      

Šefica Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić rekla je da grupa sudija, koja se predstavlja kao Ustavni sud BiH, deluje izvan okvira Ustava, dok ministar pravde Republike Srpske postupa u skladu sa zakonima i nadležnostima institucija Srpske, onako kako ih je jasno definisao Dejtonski sporazum. „Pitam se, ima li među nama iko ko neće završiti u logoru za Srbe (nekadašnja kasarna JNA „Viktor Bubanj” i potonji logor za Srbe, danas je objekat Suda BiH u Sarajevu – prim. aut.)”, pita Vulićeva, aludirajući na pravosudne postupke koji se vode protiv zvaničnika Republike Srpske.