Живе са родитељима и немају децу

Највећи број младих у нашој земљи живи са родитељима, више од трећине младих жена и више од половине мушкараца на почетку четврте деценије живота нема децу, а чак 67 одсто особа узраста од 15 до 34 годинe никада се није селио из места рођења. Гласе најзанимљивији подаци из објављене тематске студије Републичког завода за статистику (РЗС) под називом „Демографски профил младог становништва Србије”. Студију потписују др Мирјана Девеџић, професорка на Одсеку за демографију Географског факултета у Београду, и др Анкица Шобот, научна сарадница Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, а урађена је на основу последњег пописа становништва Србије.

Ауторке ове студије упозоравају да број младих у нашој земљи константно опада – према резултатима последњег пописа становништва из 2022, у Србији је живело 1.449.196 особа узраста од 15 до 34 године, што је чинило више од петине популације. Првим пописом у 21. веку, који је реализован 2002. године, регистровано је 1.989.093 младе особе, а наредним пописом из 2011. свега 1.818.383. То значи да је за само двадесет година број младих опао за 539.897, а њихово учешће у популацији земље смањено је за готово пет процената.

„Младо становништво све више се концентрише у урбаним подручјима – око 64 одсто њих живело је у градским насељима 2022. Посматрано по регионима, удели младих крећу се у распону од 21 одсто у Шумадији и западној Србији, преко 22 одсто у Београдском региону, а најмање их је у региону Јужне и источне Србије. Дистрибуција по општинама, односно градовима говори да се тзв. оазе младости, у којима више од четвртине становништва чине млади, налазе у општинама где је већинско становништво албанско (Прешево и Бујановац), бошњачко (Тутин, Нови Пазар и Сјеница) и ромско (општина Костолац). На супротној страни су популационо мале општине Црна Трава и Гаџин Хан, познате по одмаклом процесу демографског старења, у којима је мање од 15 одсто становништва младо. Становништво узраста 15‒29 година учествује са од 15 до 20 процената у широком пограничном појасу са Румунијом и Бугарском, великом делу западне Србије и појединим општинама Београда из најужег градског језгра”, наводе ауторке ове студије.

Иако је однос младих мушкараца и жена прилично уједначен, бројке говоре да су младићи за нијансу бројнији – њих је за 29.000 више него девојака. Међутим, ова бројност није универзални образац који важи и на мањим територијама, па већ на нивоу региона има одступања. Примера ради, док међу најмлађом омладином Београда (15‒19 година) преовлађују мушкарци, у осталим старосним групама уочљив је суфицит жена, а „вишак” жена јавља се од 21. године старости. Насупрот Београдском је регион Јужне и источне Србије, у којем је асиметрија у корист мушкараца највећа.

Емотивни графикони сведоче да је старост мушкараца приликом уласка у први брак у последњих пет година (2018‒2023) порасла са 31,3 на 31,8 година, а жена са 28,5 на 29 година. Тенденција све каснијег склапања брака утиче на статистику па чак 80 одсто мушкараца и 62 одсто жена старости до 29 година није изговорило судбоносно „да”, односно да 57 процената мушкараца и 39 одсто жена до 35 година још не носи бурму. Број жена које нису изашле пред матичара већи је у урбаним срединама, док је феномен „вечитих младожења” присутнији у руралним пределима.

Демографе посебно забрињава податак да свака трећа жена у Србији узраста од 30 до 34 године нема децу, а највећи број њих живи у Београду, у коме готово половина женског становништва на прагу четврте деценије нема децу. Подаци говоре да 35 одсто младих жена у Војводини нема децу, док у региону Шумадије, Западне, Јужне и Источне Србије 30 одсто њих нема потомство. Број младих мушкараца без деце још је већи – у Београду је то 62 одсто младића узраста од 30 до 34 године, а на нивоу Србије 57 одсто.

У Србији има 39.414 незапослених младих узраста од 15 до 25 година који су завршили школовање, односно 45.663 незапослена узраста од 25 до 30 година и 43.777 незапослених узраста од 30 до 34 године. Посматрано по регионима, најмања незапосленост је у Београдском региону, у свим старосним групама, а стопе незапослености особа у периоду 25‒29 година и 30‒34 године у Региону Јужне и источне Србије, више су од два пута веће у поређењу са Београдским регионом.

Жене су образованије од мушкараца

Близу 60 одсто младих узраста од 25 до 29 година има средњи ниво образовања, док нешто више од трећине има високо образовање. Међу младима од 30 до 34 године средњу школу има више од половине, а близу 40 одсто њих има високо образовање. Занимљива родна статистика сведочи да су жене у већем проценту високообразоване у односу на мушкарце – удео жена које имају високо образовање већи је за око 15 процентних поена у обе старосне групе. На нивоу општина, најнижи удео високообразованих жена је у општини Житорађа, у којој нешто мање од петине жена узраста 25‒34 године има факултетску диплому, док највише високообразованих жена живи у општинама Врачар и Стари град, где више од 70 процената жена има факултет. У поређењу са женама, удео високообразованих мушкараца нижи је у свим општинама и креће се од 11 процената у општини Чока до нешто изнад 65 одсто у београдској општини Врачар. Више од 60 одсто високообразованих младих мушкараца живи само још у општини Стари град, док је њихов удео у нишкој општини Медијана и београдским општинама Нови Београд и Савски венац између 50 и 59 одсто.

Скоро 70 одсто се никад није селило из места рођења

Резултати последњег пописа становништва сведоче и да се чак 67 одсто младих (973.197) узраста 15‒34 године никада није селило из места рођења, док готово једна трећина има карактеристике мигрантског становништва. Међутим, млади мигранти у Србији највећим делом су они који мењају место пребивалишта унутар земље.

Попис је такође открио да 63.099 младих од 20 до 34 године живи дуже од годину дана у иностранству – пре свега у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, а за њима следи Француска, САД, Италија, Шведска, Словенија и Мађарска. Дуга традиција емиграције из земље омогућила је стварање велике дијаспоре и мигрантских социјалних мрежа које олакшавају такву мобилност. Подаци говоре да је највећи број младих (30 одсто) у иностранству боравио краће од пет година, нешто мање од петине у иностранству је боравило између пет и девет година, а једанаест процената њих између 20 и 24 године. Дужи боравак младих у иностранству објашњава се тиме да су они вероватно отишли са својим родитељима током најранијег детињства, а за оне који су боравили краће од пет година претпоставља се да су школовање и посао кључни разлози одласка.