Јаншин "јадац за избрисане"

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 2. новембра – Вест да је словеначки министар полиције Драгутин Мате уочи празника, Дана мртвих, обзнанио да је влада премијера Јанеза Јанше припремила предлог закона којим би "избрисане особе добиле статус, ретроактивно" стално насељених странаца, с огорчењем је дочекана међу словеначким "избрисанима" и у либералној јавности. Кључ незадовољства је Матеова реченица да "предлог искључује право на икакву одштету", уз додатак да ће молбе бити решаване појединачно, иако је то у супротности са пресудом уставног суда који захтева да се неправде уклоне онако како су и учињене – колективно, и без икаквих додатних условљавања.

Јаншина влада повукла је овакав маневар не само зато што би да опере мрље које могу да засене предстојеће председавање Европском унијом, већ из много прагматичнијег разлога. Мате је предлог закона најавио наврат–нанос, ни 24 сата пре него што је истекао рок да словеначка влада, као тужена страна, достави Европском суду за људска права у Стразбуру одговор у случају "Макуц и други против Словеније". Ради се о тужби једанаест "избрисаних" у којој је детаљно представљена суштина спорних словеначких закона који су омогућили да власт 26. фебруара 1992. спроведе административно етничко чишћење.

Чин брисања из евиденције сталног становништва и потоње уништавање свих, иако важећих, докумената гурнуо је популацију од 18.305 (званично) односно око 80.000 (неслужбено, према депешама МУП) избрисаних људи пореклом из бивших република некадашње СФРЈ на маргине друштва, где заједно са својим осиромашеним породицама мизерно живе већ 15 година, цивилно мртви. Сва људска права су им погажена, од могућност запослења и зараде, преко лечења, до крова над главом...

"Случај једанаест избрисаних" је први пример који се тиче "избрисаних" у коме ће бити донета пресуда суда у Стразбуру, пошто је тужбу и заступање оштећених обавила угледна адвокатска канцеларија из Рима.

Није тајна да словеначки адвокати нерадо заступају "избрисане", јер то може значити губитак других клијената захваљујући државној пропагандној машинерији која "избрисане", људе оба пола, свих старости и свих професија, представља као криминалце, шпекуланте "с југа" међу којима је "највише официра ЈНА". Мате је и лично ударио на струне популизма, обавестивши нацију да је "влада предвидела начин да одбије оне који су правоснажно осуђени за најгоре кажњиве радње, као и бивше припаднике ЈНА који се нису одазвали позиву Словеније да јуна 1991. пређу у словеначку територијалну одбрану".

Иако Мате најбоље зна да нико од официра ЈНА у Словенији никада није осуђен (а било је процеса, који су завршени ослобађајућим пресудама), и иако зна да ниједан закон не условљава статус сталног боравка за странца чињеницом је ли тај дезертирао из ЈНА или није, те да бивши официри ЈНА чине свега 2,6 одсто "избрисаних", министар полиције мобилише масе алузијама да су "избрисани" непријатељи словеначког друштва.

"Јављају нам се људи из Србије, Босне, Црне Горе, кажу да су из медија чули како је овај предлог закона супер, вриште од радости све док не схвате да је ово нова превара, јадац, ништа више", објашњава Александар Тодоровић, председник Цивилне иницијативе ’избрисаних’ Словеније. "Мате је као случајно поменуо официре ЈНА да народ не заборави да ’оправдано’ не воли ’избрисане’, па им се треба осветити. ’Заборавио’ је да наведе стварни број официра, ’заборавио’ је да помене 3.000 избрисане деце, ’заборавио’ на преко 1.000 станова које ’избрисани’ нису могли да откупе или су им одузети, није се сетио 3.000 дечјих додатака пута толико година, ’заборавио’ је на неисплаћене пензије, лечења која смо годинама плаћали због одузетог здравственог осигурања... Тиме 97,4 одсто ’избрисаних’ претвара у ’политичке кривце’, укључујући и новорођенчад", тврди Тодоровић.

Велики број "избрисаних" и не размишља о одштети, већ жели да им држава врати одузета добра, подвлачи Тодоровић, уз напомену: "Брисање је било пљачка – ухватили смо државу како тура шапу у нашу мармеладу, а она ни да се постиди. Сад је у паници због Стразбура, па тактизира."

--------------------------------------------------------------------------

Мате и Стројанови

Мате је полицијски министар који је лане у ово доба одобрио присилно пресељење ромске породице Стројан са њиховог огњишта у Амбрусу где су им комшије претиле линчем, што је касније осудио европски комесар за људска права Хамарберг. Стројанови су недавно побегли из касарне у коју их је влада сместила док им "у замену не да други плац и куће"; заједно са малолетном децом логорују на порушеном имању, где их од остатка света штите специјалци.