Janšin "jadac za izbrisane"

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 2. novembra – Vest da je slovenački ministar policije Dragutin Mate uoči praznika, Dana mrtvih, obznanio da je vlada premijera Janeza Janše pripremila predlog zakona kojim bi "izbrisane osobe dobile status, retroaktivno" stalno naseljenih stranaca, s ogorčenjem je dočekana među slovenačkim "izbrisanima" i u liberalnoj javnosti. Ključ nezadovoljstva je Mateova rečenica da "predlog isključuje pravo na ikakvu odštetu", uz dodatak da će molbe biti rešavane pojedinačno, iako je to u suprotnosti sa presudom ustavnog suda koji zahteva da se nepravde uklone onako kako su i učinjene – kolektivno, i bez ikakvih dodatnih uslovljavanja.

Janšina vlada povukla je ovakav manevar ne samo zato što bi da opere mrlje koje mogu da zasene predstojeće predsedavanje Evropskom unijom, već iz mnogo pragmatičnijeg razloga. Mate je predlog zakona najavio navrat–nanos, ni 24 sata pre nego što je istekao rok da slovenačka vlada, kao tužena strana, dostavi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu odgovor u slučaju "Makuc i drugi protiv Slovenije". Radi se o tužbi jedanaest "izbrisanih" u kojoj je detaljno predstavljena suština spornih slovenačkih zakona koji su omogućili da vlast 26. februara 1992. sprovede administrativno etničko čišćenje.

Čin brisanja iz evidencije stalnog stanovništva i potonje uništavanje svih, iako važećih, dokumenata gurnuo je populaciju od 18.305 (zvanično) odnosno oko 80.000 (neslužbeno, prema depešama MUP) izbrisanih ljudi poreklom iz bivših republika nekadašnje SFRJ na margine društva, gde zajedno sa svojim osiromašenim porodicama mizerno žive već 15 godina, civilno mrtvi. Sva ljudska prava su im pogažena, od mogućnost zaposlenja i zarade, preko lečenja, do krova nad glavom...

"Slučaj jedanaest izbrisanih" je prvi primer koji se tiče "izbrisanih" u kome će biti doneta presuda suda u Strazburu, pošto je tužbu i zastupanje oštećenih obavila ugledna advokatska kancelarija iz Rima.

Nije tajna da slovenački advokati nerado zastupaju "izbrisane", jer to može značiti gubitak drugih klijenata zahvaljujući državnoj propagandnoj mašineriji koja "izbrisane", ljude oba pola, svih starosti i svih profesija, predstavlja kao kriminalce, špekulante "s juga" među kojima je "najviše oficira JNA". Mate je i lično udario na strune populizma, obavestivši naciju da je "vlada predvidela način da odbije one koji su pravosnažno osuđeni za najgore kažnjive radnje, kao i bivše pripadnike JNA koji se nisu odazvali pozivu Slovenije da juna 1991. pređu u slovenačku teritorijalnu odbranu".

Iako Mate najbolje zna da niko od oficira JNA u Sloveniji nikada nije osuđen (a bilo je procesa, koji su završeni oslobađajućim presudama), i iako zna da nijedan zakon ne uslovljava status stalnog boravka za stranca činjenicom je li taj dezertirao iz JNA ili nije, te da bivši oficiri JNA čine svega 2,6 odsto "izbrisanih", ministar policije mobiliše mase aluzijama da su "izbrisani" neprijatelji slovenačkog društva.

"Javljaju nam se ljudi iz Srbije, Bosne, Crne Gore, kažu da su iz medija čuli kako je ovaj predlog zakona super, vrište od radosti sve dok ne shvate da je ovo nova prevara, jadac, ništa više", objašnjava Aleksandar Todorović, predsednik Civilne inicijative ’izbrisanih’ Slovenije. "Mate je kao slučajno pomenuo oficire JNA da narod ne zaboravi da ’opravdano’ ne voli ’izbrisane’, pa im se treba osvetiti. ’Zaboravio’ je da navede stvarni broj oficira, ’zaboravio’ je da pomene 3.000 izbrisane dece, ’zaboravio’ na preko 1.000 stanova koje ’izbrisani’ nisu mogli da otkupe ili su im oduzeti, nije se setio 3.000 dečjih dodataka puta toliko godina, ’zaboravio’ je na neisplaćene penzije, lečenja koja smo godinama plaćali zbog oduzetog zdravstvenog osiguranja... Time 97,4 odsto ’izbrisanih’ pretvara u ’političke krivce’, uključujući i novorođenčad", tvrdi Todorović.

Veliki broj "izbrisanih" i ne razmišlja o odšteti, već želi da im država vrati oduzeta dobra, podvlači Todorović, uz napomenu: "Brisanje je bilo pljačka – uhvatili smo državu kako tura šapu u našu marmeladu, a ona ni da se postidi. Sad je u panici zbog Strazbura, pa taktizira."

--------------------------------------------------------------------------

Mate i Strojanovi

Mate je policijski ministar koji je lane u ovo doba odobrio prisilno preseljenje romske porodice Strojan sa njihovog ognjišta u Ambrusu gde su im komšije pretile linčem, što je kasnije osudio evropski komesar za ljudska prava Hamarberg. Strojanovi su nedavno pobegli iz kasarne u koju ih je vlada smestila dok im "u zamenu ne da drugi plac i kuće"; zajedno sa maloletnom decom logoruju na porušenom imanju, gde ih od ostatka sveta štite specijalci.