Поделе у БиХ деле и међународну заједницу

Од нашег сталног дописника 

Бањалука – Уставна и политичка криза, изазвана интервенцијом (не)именованог високог представника Кристијана Шмита у законодавни оквир Босне и Херцеговине, већ месецима не наилази на покушаје решавања кроз дијалог домаћих политичких актера.

Дијалог отворено одбацују у Сарајеву, а у међувремену линије раздвајања сем у БиХ све су видљивије и на међународној сцени, где се, по неким анализама, обликују бар две супротстављене стране.           Све се чешће чују процене да се на једној страни налазе Немачка и Велика Британија, које безусловно подржавају Шмита, док се на другој све више позиционирају Србија, Русија, Кина, Израел, Мађарска и Хрватска. Став САД за сада остаје нејасан, иако неки сигнали из Вашингтона указују да би Америка могла дати предност домаћем дијалогу, уместо наметања. Јаснија америчка позиција очекује се након именовања новог амбасадора у Сарајеву.     

Међутим, Шмит је коментаришући забрану уласка Додику, Стевандићу и Вишковићу у Немачку и Аустрију, тај чин описао као почетак нове „коалиције вољних”. Међутим и унутар самих тих земаља јачају политичке опције чије се позиције знатно разликују од званичне спољнополитичке линије према Бањалуци. Шмит пак сматра да су Додика посебно погодиле аустријске санкције, али се жали да постоје „правне препреке” за санкционисање мреже фирми које су наводно повезане с њим, истакавши за аустријски „Курир” да „управо ради на проналажењу решења”. Шмит не одступа од своје политике и даље правдајући своје потезе, који су узрок највеће послератне кризе. Немачки дипломата се при тумачењу узрока проблема задржао само на констатацијама како „Додик не воли мене ни Уставни суд БиХ иако су то дејтонске категорије”, те додао да је пресуда против Додика „потпуно оправдана”.         

Спор је, међутим, настао јер Шмит није верификован у Савету безбедности УН и након што је октроисао измене једног од најважнијих закона у БиХ, прописавши казне за судско избацивање из демократске утакмице оних који не поштују његове одлуке. Таква одлука је и у свету наишла на преиспитивање валидности поретка у којем се забрањује политичко деловање мимо воље народа, посебно након низа сличних случајева у САД, Франсукој, Румунији...        

Сем тога, Српска захтева да се спроведе одредба Дејтонског споразума о именовању домаћих судија у Уставни суд БиХ (уместо троје страних), због чега Скупштина РС одбија да именује своје представнике у тај суд, који делује као крњи и без легитимитета, јер нема Уставом БиХ прописани број од девет судија. Због тога се његове одлуке не спроводе на територији Српске.     

Сарајевски аналитичар Енвер Казаз процењује да се Додик ослања углавном на земље које у БиХ немају реалну моћ, изузев Русије, која, како каже, остварује утицај преко њега. Ипак, Интерпол није уважио захтев Суда БиХ и није расписао потерницу за Додиком, јер је оцењено да та организације не поступа када се процени да постоји политичка позадина захтева. Премијер Хрватске Андреј Пленковић сматра да ЕУ неће увести санкције званичницима Српске, те да то неће учинити ни Хрватска.

„Чини ми се да иницијатива за усвајање санкција на нивоу ЕУ неће проћи. Пратећи позиције земаља чланица то није реално”, рекао је Пленковић који свој став аргументује тиме што је Бањалука удаљена сат и по од Загреба па је Хрватској важно слати умирујуће поруке, те „охрабрити дијалог и ствари вратити на право место”.   

Српски члан и председавајућа Председништва Жељка Цвијановић у понедељак је разговарала с члановима Комитета за спољне послове Европског парламента Ондрејом Колaром, Тинеке Стрик и Антонијем Тангером Кореом, којима је пренела да је једини пут ка превазилажењу кризе дијалог домаћих представника оба ентитета и свих народа у демократским институцијама, као и „отклањање свих последица Шмитовог нелегалног интервенционизма”.   

Председавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић изјавио је да бошњачка чаршија губи тло под ногама и тражи помоћ странаца, уместо да се врате дијалогу у БиХ.   

Но, Шмит је преокупиран другим проблемима и каже: „Мислите да би могао добити стан поред Асада (мислећи на Додика у Русији). Онда би вероватно остао тамо када је пре неколико дана посетио Москву”, истакао је иронично Шмит. На питање да ли мисли шта би било ако Додик нестане са политичке сцене и да ли би на његово место могао доћи „неки нови сепаратиста”, Шмит одговара цитатом Жана Монеа: „Не знам да ли ће бити боље ако буде другачије. Знам само да мора бити другачије ако желимо да буде боље.”