Podele u BiH dele i međunarodnu zajednicu

Od našeg stalnog dopisnika 

Banjaluka – Ustavna i politička kriza, izazvana intervencijom (ne)imenovanog visokog predstavnika Kristijana Šmita u zakonodavni okvir Bosne i Hercegovine, već mesecima ne nailazi na pokušaje rešavanja kroz dijalog domaćih političkih aktera.

Dijalog otvoreno odbacuju u Sarajevu, a u međuvremenu linije razdvajanja sem u BiH sve su vidljivije i na međunarodnoj sceni, gde se, po nekim analizama, oblikuju bar dve suprotstavljene strane.           Sve se češće čuju procene da se na jednoj strani nalaze Nemačka i Velika Britanija, koje bezuslovno podržavaju Šmita, dok se na drugoj sve više pozicioniraju Srbija, Rusija, Kina, Izrael, Mađarska i Hrvatska. Stav SAD za sada ostaje nejasan, iako neki signali iz Vašingtona ukazuju da bi Amerika mogla dati prednost domaćem dijalogu, umesto nametanja. Jasnija američka pozicija očekuje se nakon imenovanja novog ambasadora u Sarajevu.     

Međutim, Šmit je komentarišući zabranu ulaska Dodiku, Stevandiću i Viškoviću u Nemačku i Austriju, taj čin opisao kao početak nove „koalicije voljnih”. Međutim i unutar samih tih zemalja jačaju političke opcije čije se pozicije znatno razlikuju od zvanične spoljnopolitičke linije prema Banjaluci. Šmit pak smatra da su Dodika posebno pogodile austrijske sankcije, ali se žali da postoje „pravne prepreke” za sankcionisanje mreže firmi koje su navodno povezane s njim, istakavši za austrijski „Kurir” da „upravo radi na pronalaženju rešenja”. Šmit ne odstupa od svoje politike i dalje pravdajući svoje poteze, koji su uzrok najveće posleratne krize. Nemački diplomata se pri tumačenju uzroka problema zadržao samo na konstatacijama kako „Dodik ne voli mene ni Ustavni sud BiH iako su to dejtonske kategorije”, te dodao da je presuda protiv Dodika „potpuno opravdana”.         

Spor je, međutim, nastao jer Šmit nije verifikovan u Savetu bezbednosti UN i nakon što je oktroisao izmene jednog od najvažnijih zakona u BiH, propisavši kazne za sudsko izbacivanje iz demokratske utakmice onih koji ne poštuju njegove odluke. Takva odluka je i u svetu naišla na preispitivanje validnosti poretka u kojem se zabranjuje političko delovanje mimo volje naroda, posebno nakon niza sličnih slučajeva u SAD, Fransukoj, Rumuniji...        

Sem toga, Srpska zahteva da se sprovede odredba Dejtonskog sporazuma o imenovanju domaćih sudija u Ustavni sud BiH (umesto troje stranih), zbog čega Skupština RS odbija da imenuje svoje predstavnike u taj sud, koji deluje kao krnji i bez legitimiteta, jer nema Ustavom BiH propisani broj od devet sudija. Zbog toga se njegove odluke ne sprovode na teritoriji Srpske.     

Sarajevski analitičar Enver Kazaz procenjuje da se Dodik oslanja uglavnom na zemlje koje u BiH nemaju realnu moć, izuzev Rusije, koja, kako kaže, ostvaruje uticaj preko njega. Ipak, Interpol nije uvažio zahtev Suda BiH i nije raspisao poternicu za Dodikom, jer je ocenjeno da ta organizacije ne postupa kada se proceni da postoji politička pozadina zahteva. Premijer Hrvatske Andrej Plenković smatra da EU neće uvesti sankcije zvaničnicima Srpske, te da to neće učiniti ni Hrvatska.

„Čini mi se da inicijativa za usvajanje sankcija na nivou EU neće proći. Prateći pozicije zemalja članica to nije realno”, rekao je Plenković koji svoj stav argumentuje time što je Banjaluka udaljena sat i po od Zagreba pa je Hrvatskoj važno slati umirujuće poruke, te „ohrabriti dijalog i stvari vratiti na pravo mesto”.   

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Željka Cvijanović u ponedeljak je razgovarala s članovima Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta Ondrejom Kolarom, Tineke Strik i Antonijem Tangerom Koreom, kojima je prenela da je jedini put ka prevazilaženju krize dijalog domaćih predstavnika oba entiteta i svih naroda u demokratskim institucijama, kao i „otklanjanje svih posledica Šmitovog nelegalnog intervencionizma”.   

Predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Nikola Špirić izjavio je da bošnjačka čaršija gubi tlo pod nogama i traži pomoć stranaca, umesto da se vrate dijalogu u BiH.   

No, Šmit je preokupiran drugim problemima i kaže: „Mislite da bi mogao dobiti stan pored Asada (misleći na Dodika u Rusiji). Onda bi verovatno ostao tamo kada je pre nekoliko dana posetio Moskvu”, istakao je ironično Šmit. Na pitanje da li misli šta bi bilo ako Dodik nestane sa političke scene i da li bi na njegovo mesto mogao doći „neki novi separatista”, Šmit odgovara citatom Žana Monea: „Ne znam da li će biti bolje ako bude drugačije. Znam samo da mora biti drugačije ako želimo da bude bolje.”