Мајстори за акције

Од средине овог месеца брокерско-дилерско друштво Интеркапитал секјуритис послује и као маркетмејкер (market maker) за акције „Тигра”, које су прве листиране на Београдској берзи. Да би и недовољно упућенима било јасније, маркетмејкери су чланови берзе (брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке) који у свом портфељуимају одређени број хартија за које обезбеђују понуду и тражњу у одређеном периоду или стално.

Без маркетмејкера купац ће морати да „сачека” да се појави продавац одређене хартије на тржишту, да би купио жељене акције и обрнуто, продавац не може продати хартије уколико нико не жели да их купи.

Стога постојање маркетмејкера за одређену хартију гарантује да ће купац у сваком тренутку моћи да је купи, односно продавац да је прода, независно од тога да ли у истом тренутку постоји и супротна страна тржишта. На тај начин, маркетмејкери доприносе ликвидности одређене хартије, а последично и целог тржишта.

У току трговања, маркетмејкери дају куповне и продајне налоге по различитим ценама за хартије на којима раде и из те разлике остварују профит. Та разлика у цени се зове „spread”– распон, чији износ зависи од ликвидности хартије, али и од очекивања маркетмејкера којом брзином ће се мењати њена цена.

Највећи распон прописан је уговором са берзом унапред за сваку од хартија од вредности са којима маркетмејкер тргује. Генерално, што је хартија ликвиднија, мањи је распон и обрнуто. У сваком тренутку, на тржишту могу постојати и куповни и продајни налози са „бољим” ценама (нижим ценама продаје и вишим ценама куповине), у односу на оне које поставља маркетмејкер.

У току трговања, маркетмејкери покушавају да задрже релативно константан број акција које поседују у свом портфељу. У том смислу, чим прода неку акцију, потрудиће се да је „надокнади” на тржишту. Ипак, у пословању не инсистирају на томе да акцију купе и продају у кратком временском интервалу, већ им је битније да остваре позитивну разлику у цени и више их интересује просечна цена по којој купују и продају акције.

Маркетмејкери се суочавају са ризиком да акције продају по нижој цени у односу на ону по којој ће моћи да је купе и обрнуто, али се савише штите од таквих опасности. Највећи ризик представља могућност да константно постоји притисак само на једној страни тржишта – продаји или куповини. За маркетмејкера постоји унапред прописан проценат акција којима морају трговати у току дана, тако да, након испуњавања тог процента може да се повуче са тржишта.

С обзиром на тода значајно доприносе расту ликвидности и смањивању наглих ценовних промена, берзе обезбеђују олакшице за брокерско-дилерска друштва која послују као маркетмејкери, пре свега ниже провизије на трговање датом хартијом од вредности имогућност да воде књигу налога за одређену хартију, што је пракса и на нашој берзи.

На Њујоршкој берзи, маркетмејкери, који се зову и специјалистима за одређену хартију, имају могућност да воде књигу налога и да на тај начин имају увид у целокупне количине и цене понуде и тражње тог вредносног папира.

Према регулативи Београдске берзе, маркетмејкери за одређене хартије су обавезни да буду присутни на тржишту одређено време у току дана. Притом, што се хартија налази на „вишем” тржишту (Листинг А или Б ), дуже је и време током којег имају обавезу да обезбеђују понуду и тражњу.