Боље је без вести

На питање да ли је уласком Румуније у Европску унију удвостручена популација вампирских шишмиша, вукодлака или мрких медведа у ЕУ, и да ли је Румунија добила име по Ромима (Циганима), античком балканском владару краљу Рому или Римљанима који су ту некада давно владали, већина учесника једног интернет-квиза Би-Би-Сија определила се за нетачан (први или други) одговор.

Ова безазлена, забавна игра, међутим, била је само још један показатељ стереотипа који су западни Европљани задржали о "сиромашним, заосталим Балканцима" (чија је последица много мање безазлена: Велика Британија је, подсетимо, донела одлуку да затвори своје тржиште рада за нове чланице ЕУ, Румуне и Бугаре, мада то није учинила 2004. за тада примљену "десеторку").

А ако овако лоше мисле о житељима земље која већ припада ексклузивном ЕУ клубу, какво тек мишљење имају о осталима са Балкана?

Познати британски публициста Миша Глени каже да у јавности многих земаља ЕУ о Србији и даље влада неповољно мишљење, и да је међу тамошњим грађанима доста ниска подршка нашем уласку у ЕУ, иако нас у "политичким структурама" поштују и подстичу да се приближимо ЕУ. На скупу "Србија и ЕУ – јачање европске перспективе", који је ових дана у Београду окупио многобројне стручњаке са универзитета, из невладиног сектора и државних структура, представнике страних држава, дипломатског кора и међународних институција у Србији (додуше, изостали су гости из Европске комисије), као и медија, Гленијева опаска о (лошем) имиџу Србије у свету покренула је неочекивано живу расправу.

– Нема сумње да Брисел и државе чланице ЕУ, а међу њима и Велика Британија, желе да виде Србију чврсто на европском путу, и то што пре. Постоје и обећања која су вашој земљи и осталима на западном Балкану дата на солунском самиту ЕУ 2003. године, али постоји и  негативан имиџ Србије у западним медијима, створен деведесетих година прошлог века. Срећом да уредници нису толико заинтересовани за вести о вашој земљи, иначе би то искористили да је (поново) лоше прикажу. Питање Косова се, рецимо, готово по правилу показује као успон српског национализма, и уколико се оцени да ће оно бити узрок нове кризе, британска штампа ће тражити да се са Србијом не потпише споразум о стабилизацији и придруживању – процењује Глени.

Он однос Србије и ЕУ види као одраз у огледалу – у Србији је народ већином за улазак у ЕУ, али се део политичке елите још премишља, док је у земљама ЕУ обрнуто, елита нас хоће, али је народ, управо због лошег имиџа Србије, уздржан.

Глени је уверен да Србија има највише шансе да поправи свој имиџ међу младим Европљанима, који немају предрасуде, не позивају се на прошлост, већ нас препознају као домаћина "Егзита" и виде као помало егзотичну, неистражену, али "кул" земљу.

Нилс Кристер Брингеус, амбасадор Шведске у Београду, подржава овакво мишљење, додајући да, на пример, у његовој земљи мало кога занимају суђења у Хагу и Космет, али их интересују спорт и музика, у чему Србија има јаке "адуте".