Румунија предводи велике НАТО маневре у Црном мору

Чланице НАТО изводе данас у Црном мору поморске маневре „Морски штит”, и то је Северноатлантској алијанси ове године једна од највећих војних вежби коју предводи Румунија као чланица откако је на чело САД поново дошао Доналд Трамп и подстакао бојазни европских савезника у погледу дугорочних гаранција његове земље за безбедност Старог континента.Маневри на територији Румуније, која се граничи са Украјином, одржавају се док европске чланице НАТО настоје да ојачају буџете за одбрану с обзиром на затегнуте односе са Трампом, који тежи блиским везама са председником Русије Владимиром Путином и окончању руско-украјинског рата, преноси Бета.

Румунија је домаћин двонедељних маневара „Морски штит” који се састоје од 25 вежби, а циљ им је да ојачају приправност НАТО за „високо-комплексне сценарије” као што су координисани поморски и ваздушни напади или хибридне претње, саопштено је из поморских снага Румуније.

У вежбама учествује 2.300 припадника војних снага из 12 земаља, укључујући САД, и оне се одвијају на мору, копну, испод воде и у ваздуху.

У потрагу за евентуалним плутајућим минама у бугарским и румунским водама Црног мора данас се упутио француски патролни авион Атлантик-2, полетевши из базе код града Михаил Когалиничеану на истоку Румуније, али није нашао ниједну. У авиону је био и новинар Асошиејтед преса.

Током дана је одржана и вежба из подморничког праћења са циљем детектовања „фиктивне подводне претње”.

Ова вежба је одржана само дан пошто је румунско министарство одбране демантовало медијске написе, које је први објавио Ен-Би-Си (НБЦ), да САД разматрају повлачење 10.000 својих војиника из источне Европе, укључујући Румунију и Пољску.

„Румунија није добила никакву званичну информацију... од САД”, саопштило је министарство, додавши да је за ову годину планирано још неколико војних вежби у Румунији које укључују амерички војни персонал, укључујући 25 вежби у склопу маневара „Морски штит”.

Након што је Русија у фебруару 2022. године извршила инвазију на око једну петину територије Украјине, НАТО је ојачао своје присуство на истоку Европе, пославши мултинационалне јединице у Румунију, Мађарску, Бугарску и Словачку.

Пошто је у јануару званично постао председник САД, Доналд Трамп захтева да све чланице НАТО троше најмање пет одсто свог бруто националног дохотка на одбрану, а министар одбране САД Пит Хегсет каже да амерички безбедносни приоритети леже негде другде.

Готово трећина чланица НАТО не издваја за заједничку одбрану чак ни прописаних два одсто БДП-а.

Откако је рат у Украјини почео, Румунија игра све истакнутију улогу у НАТО. У њој се обучавају НАТО пилоти.