Род Благојевић разочарао Србе у Чикагу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14.децембра – Где баш да „наше горе лист” буде узрок тренутно највећег америчког скандала – питање је које прожима разговоре међу америчким Србима, нарочито у Чикагу, поводом афере у којој је илиноиски гувернер Род (Милорад) Благојевић осумњичен за низ корупционашких радњи, па чак и за покушај „продаје” сенаторског места које је донедавно припадало њиховом суграђанину, новоизабраном шефу Беле куће, Бараку Обами.

Нема анкета, ни овог пута, које би истражиле расположење дијаспоре, али из разговора са неколико њених представника, са ширим непосредним увидом, стиче се утисак да ничим не покушавају да оправдају поступке ово свог припадника. И да сматрају да афера неће уздрмати ни положај америчких Срба ни двоструке побратимске односе – Србије и Илиноиса, Београда и Чикага.

Прекоокеанске везе – засноване добрим делом на чињеницама да је највећа концентрација Американаца српског порекла управо на подручју поменуте овдашње моћне савезне државе – јаче су и шире од судбине гувернера српског порекла (у Чикагу рођени син имигранта из Србије који се у Илиноису обрео убрзо после Другог светског рата). Такву процену дао је саговорник, који није желео да му се помене име, с високим степеном и комуникативности и поузданости исказа.

Могу, наравно, да се чују опаске да је Род у себи сјединио склоности ка кршењу закона какве постоје и у постојбини његовог оца и у његовом родном локалитету обележеном Ал Капонеовом заоставштином. Али, карактеристичнија су слојевитија реаговања.„Српска дијаспора је згранута овим скандалом и веома разочарана чињеницом да га је произвео човек који је међу њеним припадницима био на највишој политичкој позицији у хијерархији САД”,изјавио је за „Политику” Зоран Голубовић, потпредседник организације Конгрес српског уједињења, менаџер у техничког сектору технолошког гиганта „Еј-Ти енд Ти” (и организатор недавног скупа о сарадњи Србије и САД у области информатике). И други политичари су били актери сличних афера, али је Благојевић направио „велику грешку”, тако да је његов случај „екстремног карактера”, сматра он.

Род је својевремено гајио наду да би могао да догура до положаја америчког председника, али „сматрам да преносим мишљење свих људи које познајем, да је сада наговештен крај његове политичке каријере”, закључио је Голубовић, наглашавајући да статус овдашњих Срба као заједнице „није уздрман”. С њим се слаже и поменути анонимни саговорник. Уз напомену да би, у правном смислу, осумњичени могао да прође боље него што је наговестило тужилаштво „које још није предочило доказе који се чине неопходним за изрицање судске казне”.

Изненађени смо и разочарани јер нисмо могли да претпоставимо да Благојевић тако нешто може да уради, каже Ранко Дабижљевић, власник ресторана у хотелу „Хилтон”, код главног чикашког аеродрома. И додаје: „Врло ми је жао што се све ово догодило, знам га лично, слутим да није баш све истинашто се о њему сада говори, тек треба видети да ли ће се доказати његова претпостављена кривица”.„С једне стране,жао нам је што је политичар српског порекла дошао у овакве неприлике, а с друге – нисмо имали разлога за неко баш добро мишљење о њему.” Тако своје утиске, за које мисли да превладавају код већине чикашких Срба, сажима Душан Ђорђевић, власник Српског православног погребног завода „Света Гора”. Он подсећа (а исто чини и Срђа Трифковић, директор Центра за међународне односе илиноиског Рокфорд института, написом под насловом „Неславни крај једне контроверзне каријере” за гласило Српске народне одбране, такође организације дијаспоре) да је „већина Срба које познајем била незадовољна Благојевићевим (тада конгресменским) учешћем у машини Демократске партије за бомбардовање Србије 1999. године”. Као и околношћу да се „прилично дистанцирао од српског корена, говорећи да је источноевропског порекла”.

На скуповима Срба, Благојевић се махом појављиваои ради скупљања прилога за своје политичке кампање, наводи Ђорђевић. Он и други сведоци кажу да се Род ретко појављивао у илиноиским светилиштима Српске православне цркве. Упознати предочавају и то да је Благојевић „врло мало знао српски”.

У овдашњим медијима, текућа афера није испољила инсистирање на српском пореклу носиоца главне улоге у њој. „Најзад и Срби имају срећу да овде не буду генерално уписани на листу негативаца”, примећује Голубовић. Деликти не носе етничко већ лично и обележје овдашњих односа, образложење је које се такође чује.

А шта на све што га је снашло каже Благојевић? Поједини медији би за интервју с њим сада платили поприлично, али ваљда не онолико колико је он (помиње се милион и по долара у готовом, уз уносне положаје за њега и његову супругу Патришу Мел) у ценкањима тражио за одређивање Обаминог места у Сенату.

Откако је афера избила прошлог уторка, знатижељу јавности Род је задовољио само једном реченицом. При изласку из службених одаја, прекјуче, новинарима је рекао: „Много тога ћу рећи кад дође време”. А време тече, рекло би се, брже него кад, бар у јавности, скандала нема.