Казне за трговце који не поштују ограничене марже

Специјално за „Политику”

Будимпешта ‒ У Мађарској је на снази обавезно ограничење профитних маржи супермаркета на 10 одсто, којим је обухваћено 30 основних прехрамбених производа. Влада премијера Виктора Орбана очекује да би ова мера могла да доведе до смањења цена и упозорава да ће евентуално непоштовање нове уредбе бити санкционисано замрзавањем марже профита на све прехрамбене производе. Као последње средство, влада би могла поново да уведе регулисане цене, саопштило је Министарство националне економије.

Овој врсти ограничења влада је прибегла како би смањила инфлацију у прехрамбеном сектору, која је у фебруару износила 7,1 одсто. Претходно је најављено да ће се ограничење висине увести ако трговци добровољно не снизе цене најважнијих артикала, па је влада ради постизања договора организовала неколико састанака са челницима шест највећих ланаца супермаркета. Испоставило се, међутим, да су само два ланца дала предлоге који би довели до смањења цена, рекао је министар економије Мартон Нађ. Имајући то у виду, влада је издала уредбу којом се уводи замрзавање маржи.

Ограничење ће остати на снази до 31. маја ове године, али како се приближавају избори планирани за следећу годину, вероватноћа да ће влада укинути ову уредбу се смањује. Њоме ће бити погођене малопродајне фирме, посебно оне које се баве продајом прехрамбених производа. Надлежни су запретили да ће органи за заштиту потрошача високим новчаним износима кажњавати трговце који прекрше ограничење.

Критичари уредбе упозоравају да се замрзавање маржи примењује само на малопродају, чиме се сав терет сваљује на супермаркете као актере видљиве купцима. При томе треба имати у виду да су они само последњи у читавом ланцу учесника дистрибуције. До тренутка када прехрамбени производ стигне до потрошача, он је већ прошао кроз више компанија, од којих свака додаје своје марже. Евидентно је, појашњавају они, да на цену производа утиче више актера, укључујући и државу, која такође остварује приход од сваког продатог производа кроз ПДВ.

Пре него што је донела одлуку о замрзавању висине маржи, влада у Будимпешти је изразила забринутост због наглог повећања цена, посебно основних животних намирница, што је била тема ванредне седнице кабинета премијера Виктора Орбана. Он је на видео-снимку, објављеном на „Фејсбуку”, рекао да је „ово што сада имамо неприхватљиво”.

Влада, како је поручио, неће дозволити „да се људи пљачкају”, појаснивши како мисли на високе цене са којима су становници његове земље суочени у супермаркетима.

Према речима мађарског премијера, успешно је завршена „демонтажа” инфлације 2024. године, али је признао да су од јануара до сада цене прехрамбених производа у наглом порасту. Навео је како су малопродајни трговински ланци наметнули неприхватљива поскупљења, па је тако брашно поскупело за око 40 одсто, јаја за преко 30, млечни производи за 39, а јестиво уље за 11 одсто. Према речима премијера, „то уништава људе”.

Најављујући пре неколико недеља консултације и покушај постизања договора са представницима трговаца како би се спречило дивљање цена, које посебно погађа вишечлане породице и пензионере, он је упозорио да је у случају непостизања споразума министар за националну привреду Мартон Нађ добио овлашћење да уведе мере ограничења трговачке добити, што се нешто касније и догодило.

Поједини економисти упозоравају да би трговци на мало могли да подигну цене других прехрамбених производа како би надокнадили изгубљени приход, што би на крају имало супротан ефекат.

„У почетку би ове мере могле да задрже инфлацију јер се ради о широком спектру производа”, сматра Давид Немет, водећи аналитичар банке К енд Х и подсећа да је Орбанова влада увела слична ограничења цена 2022. и 2023. године, када је инфлација скочила чак 26 одсто након руске инвазије на Украјину.

Немет верује да ће најновије мере, баш као и претходне, дугорочно „повећати инфлацију” и да ће цене вероватно расти након постепеног укидања ограничења.

Према подацима Евростата, Мађарска је, уз Бугарску, била на последњем месту по потрошњи домаћинстава у ЕУ 2023. године. Званични подаци показују да је међу земљама чланицама ЕУ годишња инфлација у јануару била највиша у Мађарској, са стопом од 5,7 одсто. Поред ове земље, највише годишње стопе су забележиле Румунија (5,3 процента) и Хрватска (пет одсто). У јануару 2025. највећи допринос годишњој стопи инфлације у еврозони дале су услуге, затим храна, алкохол и дуван, енергија и неенергетска индустријска роба.